Sinoć je odsjek za nove materijale organizirao malu svečanu večeru povodom dolaska i odlaska istraživača i studenata. Ova ceremonija se odvije svake godine, jer u Japan postoji regularan ritam kada studenti diplomiraju, tj. kada završe više škole i odlaze na fakultete. Igrom slučaja, i ja uskoro odlazim, pa sam bio jedan od "mobilnih" sudionika. U principu se radi o večeri gdje se ljudi opuste, a zatim tijekom večere, direktor instituta pozove sve dolazeće i odlazeće da kažu par riječi o sebi i svojim budućim planovima.
Toliko o tom dijelu kulture i okolnostima pod kojima se došlo do teme u naslovu.
Nakon večere, par nas je odlučilo popiti još koje piće u baru i eventualno nešto prigristi (nešto malo) uz pijuckanje. Radilo se o tipičnom japanskom baru, u kojem ništa nije na engleskom, gdje sam odluku o piću i jelu prepustio svojim vodičima.
Prženi shirako s mahunom u tempuri
Piće - kvalitetan sake. Jelo - shirako [širako]; nešto prženo u vrućem ulju. Pitam svoje vodiče što je to, no ne znaju prevesti i jedan od njih kaže "Ne brini, nije fugu." jer zna da ne želim jesti fugu na divlje. Okus toga što jedemo je dobar, nije jak, očito je nešto mesnato. Kako je prženo, izvana je čvrsto a kad se zagrize, topla tekuća masa se prelije po ustima. Rekoh sebi, mora da je mozak od neke ribe. Ima vrlo sličnu teksturu kao pohani svinjski mozak. Jedemo i pričamo i pijuckamo...
Poluzagriženi shirako
Pita me jedan: "Jel ti se sviđa jelo?"
Rekoh "Da, no ne znam što je. Što je to?".
Drugi: "Nije fugu."
Odgovaram: "Ma znam da nije fugu, no što je to?"
Sad sam već sumnjičav jer čovjek koristi isti odgovor dvaput...
Jedan od njih vadi i-phone i traži prijevod.
Sirovi shirako
Uperi i-phone prema meni, pokazuje mi stranicu s prijevodom i kaže: "Oh, aha.. Ok.. To je - sperma. Od bakalara."
Da, dame i gospodo, shirako je zapravo testis bakalara ispunjen spermom. Može se pripremati na razne načine; pržen u ulju, pržen na tavi, kuhan na pari ili se čak može jesti sirov. Ako želite. Za one hrabre, toplo preporučam jer okus zaista nije loš. Mislim da je mnogo veća prepreka taj osjećaj prelijevanja kada jednom zagrizete dio koji je termički obrađen.
No, kad malo razmislite, zapravo nije jasno u čemu je problem. Siguran sam da će većina čitatelja biti previše šokirana da bi ovo ikad probala jesti (barem je tako bilo na drugim blogovima). Ali u principu se efektivno radi o ikri. "Muškoj ikri", ali je biološki to ista stvar. Biste li jeli ikru? U formi kavijara ili pržene na ulju? Biste li jeli kokošja jaja? To je još veća ikra.. Ikra. Jaja. Riba. Testis.Sperma. Sake.
Rečenice u zadnjem paragrafu su identičan tok misli koji je održavao "na životu" moje zeleno lice dok sam pojeo zadnji komad shirako-a na tanjuru. A onda sam se zakleo da ga više neću jesti. Nikad.
