tiho, tiše, najviše…
želim te voljeti
svakim danom
više, i više
najtiše
uz romorenje kiše
pssssssssst
u krilu mojem
on mirno diše
pa glasnije, najglasnije
uz pljuštanje kiše
da te volim
najviše
psssssssssst
u snovima mi
dugu riše
želim da
iščeprkaš ono „moje“
skriveno u kutku srca
ono koje se boji
ono koje želi
da voli:
nek' prodiše
riše
miriše
i piše, piše, piše
slatko uzdiše
pssssssssssst
kuhinja
na ljubav miriše
zato, voli me
voli najtiše
tiho, tiše
glasno, najglasnije
najviše
psssssssssst
pjesma počinje
ljubav da piše
darovat ću ti
svoj trag
koji prolaznost
ne izbriše
samo, voli me
tiho, tiše
glasno, najglasnije
najviše
xxx
U začetku
Smotaše se riječi u klupko malo, veselo, zapetljano; rukama obavijeno, riječima potkrijepljeno, djelima osnaženo… Riječi tople, riječi meke, nježne; riječi blage – dragog spram drage. Srce lupa razigrano. U začetku je nešto veliko, toplo, divno, iskreno. U začetku, obostrano.
Proljećem jesen se boja. Je l' to moja boja, pronašla svoju boju? Je l' to ljubav tvoja, pronašla ljubav moju?
Proljećem jesen se boja, no neću ti još reći da sam tvoja.
Strah me je da te ludo zavolim.
Strah me je da se ne ureknem. Puštam začetku da traje.
Jednom ćeš saznati da sam baš danas, slučajno, na petak 13., napisala prvu pjesmu za tebe. 13. je moj sretan broj.
13.11.2020. u 18:00 | 37 Komentara | Print | # | ^
