on postoji
Za svekoliko pučanstvo i za Blog.hr moram reći, jer vidim da niste razumjeli, Vranjo postoji već godinu dana. Veselimo se jedno drugome, povremeno viđamo i uživamo u upoznavanju. On je moj kuhar koji mi još ništa nije skuhao, (lažem, je, slatko od smokava), ja njegova umjetnička dušica koja ga je proglasila vitezom.
Divno mi je s njim. On je prvi kojeg sam upoznala s jedne spajalice pa smo se malo udaljili jer su okolnosti bile takve i ponovno se sastali jer su zvijezde htjele to.
Ne želim tražiti dalje. Odabrala sam njega, s njim provela najromantičnije veče u životu kad smo se prvi put sreli (ovo ponavljam već 100 puta) i s njim želim dalje. Ako se slučajno dogodi da se nešto izjalovi, ja ne bih imala ni volje ni želje da tragam dalje. Želim da je on taj. Napravit ću sve da tako i bude. A mora se i on malko potruditi.
Zabavan je, zanimljiv, duhovit, nježan, dobrodušan, za mene zgodan i lijep - moj vitez. On je taj, ja to znam.
Ne očekujem od njega da mi piše pjesme i pisma, da mi svira ili sklada... Ne očekujem od njega da bude moja kopija. Želim da on bude on.
Od njega tražim samo da me čini veselom.
A ima bezbroj načina da to ostvari, malih sitnica koje meni puno znače. Npr. ne smije više zaboraviti ono što je meni jako važno jer sam taj dan skoro umrla od tuge. Zaboravio je dan našeg prvog susreta, a ja sam imala velika očekivanja od Vranje. Taj dan sam ga prekrižila kao Vranju. Taj dan sam bila prežalosna. Preplakala sam cijeli dan.
A onda sam shvatla da me ne pozna, da ne zna moje želje i za moju maštu. Da ne zna koliko sam osjetljiva i što me oduševljava.
Ponavljam još jednom Vranjo postoji i ja sam sretna.
Ovo je fotografija koju je on uslikao i pjesma koju sam napisala za njega. To će biti naša zajednička čestika svim zaljubljenima.
Je li sad sve jasno???
Hvala za blog dana!!!
