virtualne ljubavi
Skidanje kilograma počelo je ovo ljeto za mene za vrime nogometnog prvenstva: navijanje, skakanje, plesanje, pjevanje, pisanje postova kao podrška našim "kockastima"... Izgubila sam nekoliko kilograma, ne puno, al dovoljno da osjetim potrebu da nastavim biti euforična.
Euforija na mene djeluje odlično, nit sam gladna, niti žedna. Lebdim, puna san energije, optimistična, vesela, radišna, poletna... Freš me je opomenija da pazim s drogama. Hormoni su to, triba i kontrolirati.
Jedna mi je ptičica rekla da se javim na jednu spajalicu i da eto probam ubiti vrime dopisujući se, a možda i upoznam nekoga ko mi može biti partner za moje sate smijanja, plesanja po kući, nešetanja, vježbanja u teratni, plivanje... što god.
Moj prvi lanjski doticaj sa tim virtualnim svijetom lani se neslavno završio. Taman što sam se ulogirala na stranicu neki tipos mi je napisao "Mazo." Zgrozila sam se. Zazvala ptičicu sva prestravljena i pitala kako da se odlogiram, da pobjegnem. I bila sam izbjeglica godinu dana.
A onda ljetos opet sam se ulogirala i naravno zatelebala u sliku neznanca koji tvrdi da je singl, sritno rastavljen... Skladatelj, glazbenik - bila sam varena i pečena. Taman za mene. Daleko je i naše dopisivanje navlačio je ka virtualnom seksu. Prvo san se snebivala, a onda pošto sam maštovita, priredila sam mu iznenađenje s nekoliko pričica. Kad je zatražio intimnu fotku rekla sam "Baj, baj."
U toj virtualnoj "ljubavi" izgubila sam još nekoliko kilograma.
Svatila san da triban nekog bliže. I lajkala jednog bliže. I taman kad sam se smrtno zaljubila, u nekog ko me tija i uživo vidit i podario mi jedno nesvakidašnje romantično veče i plivanje i kad san umislila da je to Vranjo, tip me je razočarao. S njim sam češće bila tužna, nego sritna. Javio se, pa ne bi javio, obećao da će doći, pa ne bi došao, bio na spajalici i ne bi se javio... Svatila san da san jedna od mnogih i da ja to ne želin biti. Dobio je i pisme, moje poljupce, al nije mene.
A da je tio mogla san biti njegova robinja.
I u toj virtualnoj ljubavi izgubila san nekoliko kiograma.
A onda san okrenula rulet i izabrala jednog koji je opet daleko. Tek tako da se dopisujen, da ubijen dokolicu. Od početka tvrdi da nije problem daljina, no ja znan da se taj ne bude pojavio. Ko zna možda me i iznenadi iako ne vidin neku budućnost u tome. No dok god me zasmijava, veseli, dok god se čujemo priko vibera i uživo, dok god interes traje, neka traje. Daljina pomalo čini svoje i interes jenjava.
I u toj virtualnoj vezi izgubila san nekoliko kilograma.
Trenutno sam malo daun, euforija prestaje i ja ponovno poput feniksa tražim novi način da održim euforiju, padanje kilograma. Teretana se pokazala kao izvrstan način da se ponovno ne počnem debljat. A ako ni to ne pomogne, idemo na novu virtualnu ljubav. Nemaš nikakvih obaveza, nemaš problema, porukice lete i svaka te strefi hormonom serotonina.
Poanta svega je jasna. Odlučila san ponovno biti vitka.
Neki se virtualno upoznaju zbog traženja životnog suputnika, partnera, neki zbog druženja i seksa, neki zbog dosade... Tražim i ja ljubav, al eto meni ispade da tako najbolje mršavim.
Ni u snu nisan mogla sanjati da je moj Vranjo vječni virtualni lik i da ću morati igrati njegovu igru. Naravno po mojin pravilima.
Glavni likovi u ovoj priči su Mela i Vranjo, sve ostalo su spamovi i virusi!!!
pusa za Vranju
