scenarij za film
Scenarij Stevena Spielberga
Vrsta: ratni dokumentarno-igrani film
VRIJEME RADNJE:
Bilo je to ne znan ni ja koji dan, ni kojeg datuma jerbo nas dvi nikad nismo znale orijentirat se u danima. A kako i bi , kad smo umisto 7 dana ostale 12 dana.
Spilberg je naručija film o Franji i mi smo našle 2 dečka od kamere i spikera i krenule s najboljon voljon da snimimo film. No zatekla nas noć, švrljale po Hvaru, Spielberg je popi…ija i otiša u Esade, a nas dvi ostale bez slave.
Scenarij je bio:
1. dio
UVODNA ŠPICA
Mrkla noć, vani cvrčci cvrče, na kućici otvoren prozor i čuje se rondanje. U mraku vidiš spodobu koja se sapliće o krevet tražeći bateriju. Pali je i zaslipi samu sebe, jer baterija je tako napravljena da vlasnika oslipi tako da baren 5 min ništa ne vidi. Smantana osoba trči pi pi u WC i pušta vodu.
U sobi ostaje umilna tišina M hrkanja i stenjanja jer je i u snu bole leđa. Spominje kroz san neku buru, štikle i Severinu.
Vraća se spodoba Z i poteže M za noge, ruke, trese je da prestane hrkat. M se stenjući promeškolji i zarže još jače. Z si čupa kosu, mobitelizira, snima hrkanje, gleda zvizde, broji oblake i smišlja kako da je ubije: slike davljenja, gušenja, bacanja kroz prozor, srondanja niz stepenice…
2. dio
Spiker: Čujem da ste se vas dvije uputile na dug put. Je li to potraga za Franjom?
Zvonka: A ma.
Mela: I je i nije, kako se uzme.
Spiker: A kamo ste se uputile ?
Mela: Ne znamo.
Zvonka: A bo.
Spiker: A kako Franjo izgleda?
Mela: Jesi manit, pa kako bi ja to znala. Izgleda, onako. Baš izgleda.
Zvonka: (Presavija se od smijeha.) On uopće ne izgleda.
Spiker: Čujem da ste na svom putu upoznale mnoge blogere. Je li i Franjo bloger ?
Zvonka: To nam je najljepše putovanje do sada. Blogeri su nas dočekivali, ugostili, čašćavali, zasmijavali… (i prekida je Mela)
Mela: Franjo je za sada samo ger. To ti je skarećeno od gerilac. Ali ufatiću ju ja njega ne zvala se ja Mela, bit će on topbloger. Na tragu san mu… (Zvonka vrišti od smijeha.)
Spiker: Oprostite, a što se vi tako smijete?
Zvonka: Srela ja Franju neki dan i on veli: „Spasi me ako boga znaš! Ona Mela je teška kategorija, ne mogu se ja sa njon rvat.“
Mela: HA, HA, HA. Moš mislit. Ajde ne lupetaj. Samo si ljubomorna.
Zvonka: Ja ljubomorna!? Nemreš bilivit.
Spiker: Kad smo već kod ljubomore, ima li ljubomore na vas dvije pustolovke ?
Zvonka, Mela: Nema !!!
Spiker: Čujem da ste ponijeli svu opremu za preživljavanje, pištolj, nagaznu protutenkovsku minu, paštete i mesne doručke. Za što će vam sve to? Dalmacija je pitoma, gostoljubiva. Pa nije rat?
Zvonka: Ja nemam s tim nikakve veze. Mene su učili da…
Mela: Nemojte se sad pravit da ne znate da se sprema revolucija. Mina je za kontrarevolucionare, ali mi ju je Diablo spi…ija, a pištolj protupožarna zaštita.
Spiker: Kakva protupožarna…
Mela: Lipo, kad se Franjo zapali, da ga ohladin. (Prepisano s posta gđe. Mele)
3. dio
Teta Luca: Ajde linčine, ura je. Akcija, akcija. Vodin vas na jedno lipo misto di nikad niste bile.
Zvonka: Ja bin još samo malo spavala. Molin vas.
Mela: A di nas vodiš? Meni je dosta katramavanja gori-doli. Ja bi na plažu, pa u hlad na piće.
Teta Luca: Uvik si ostala ista. Isti ćaća. Idemo u Hrcegovinu da vidite Međugorje i slapove. Tamo ti je sve jeftino.
Mela: Zvonka diž se! Iđemo kupovat sandale. ( Zvonka se skoči i učas spremi.)
4. dio
Granica s Hercegovinom (ulazak u Hercegovinu)
Carinici: Ni A ni B.
Nas tri: Bar dan!
Carinici: Ni pogledat osobne.
Mela: Zar nas neće pritresat?
5. dio
Hercegovačka granica (izlazak iz Hercegovine)
Nas tri: Bar dan.
Crinici: Ni A ni B.
Mela: Opet nas neće pritresat. Imamo mi jednu lubenicu, 6 aljina, malo škije i 5 pari Zvonkinih sandala…
Carinici: Otvarajte gepek! (Teta Luca i Zvonka ružno gledaju Melu.)
Mela šapće: Zar nas neće pritresat?
Zvonka ljutito: Pa vidiš da nas zbog tebe pritresaju.
Mela: Ma ne tako, već onako.
Carinici: A šta van je ovo ? ( nađu pištolj )
Teta Luca: Ma to mi je igračka ostala od sina. Nije to ništa.
Mela u sebi: Ha, ha, ha, počinje pritresanje.
(Zvonka poblidila, traži vode.)
6. dio
Zvonka, Mela i teta Luce na ispitivanju
Policajac: Čiji je ovo pištolj ?
Teta Luca i Mela uglas: Moj.
Policajac: Zašto ste ga ponijele? Imat li dozvolu?
Teta Luca i Zvonka padaju u nesvist. Vode ih na hitnu.
Mela: To je plašljivac za Franju.
Policajac: Kojeg Franju?
Mela: Ma mog Franju.
Policajac: Jel ti to njega misliš ubit ?
Mela: Ma ne ubit, ljubit, ljubit.
Policajac: Jeste li vi što popili?
Mela: Samo koreto.
Policajac: A šta van je to ?
Mela: Istarska kava s malo rakije.
Policajac: Koje rakije ?
Mela: Pa ima malo rogačuše, malo višnjevače, malo medovače, malo orahovače…
Policajac: Ma koliko vi te kave polijete na dan ?
Mela: Ujutro brat bratu cilu litru, popodne po litre, a navečer ne smijen jer ne mogu spavat.
7. dio
ZAVRŠNA ŠPICA
U pržunu
Mela mota škiju i piva ojkavicu:
E moj Franjo džaba su ti strune
kad se nisi zagledao ume
oooooooooooooooooooooooooooooooooj
8. dio
ONO ŠTA PIŠE NA EKRANU NA KRAJU FILMA
Domenico plaća jamčevinu. Teta Luca ima blaži potres mozga, jer se skondrljala, a Zvonka neće više nikad s Melom putovima revolucije.
