dite bure i kamena
Priču o Samsonu i Dalili znate svi. Ona ga je ošišala i oduzela mu moć. Ma priču o Severini i Meli još niste čuli.
Priča nema veze s mozgom, pa ako ste pametni neće je ni čitat.
Poznato je da naša Seve dobije šta oće: oćeš publiku, nakit, sina, alimentaciju, dolure, filmove… No Sevka piva štiklu i di njena noga stane trava ne raste. Srića božja da nije zašla u vinograd B-612 jer od moji košarica ne bi bilo ni k.
I tako nigdi na makarskoj rivijeri sritnemo nas dvi našu selebriti.
Nemoš virovat očima: je Seve, nije Seve; ma je, pljunuta ona. Pa šta ona radi na cesti i to na jambo plakatu? Biće da će opet nešto pivat. Kraj nje Grašo ka zrno graška. Odma ja uslikan Sevku za uspomenu i dugo sjećanje i veli ona kako i ona ide u Makarsku i kako joj je crka akumulator i kako noćas mora pivat za dijasporu i da je povezemo ja i Zvonka, da će nan platit.
A šta ćeš. Seva je Seva. Stisnemo se nekako u tom malom autiću kad Seva udari pivat; da pivat, zvoni iz sveg glasa: “…tamo di je stala moja štikla, oj lala oj la, ojla, la, la la“. Pitamo mi nju zna li koju drugu, treću a ona kaže da ne zna bez blesimetra. I tako nas 3 pivamo sve u 16, štiklu, kad falin te bože dođe i ta Makarska.
Oće Seva prije koncerta da se osvježi, da se kupa, a bura dere sve do kostiju. Neće Zvonka ni čut, smočit će dugu kosu, ubost će je jež, skinut će joj se lak s noktiju, šporkat će aljinu... I tako ti Seve mene namuti da joj pravin društvo. Ajde neka, imat ću o čemu pisat za svoje memoare. Smoči Sevka prstić u vodu i nešto joj se ne da. Ža joj poslin smočit štikle od Gučija. „Ma kvragu i ti i bura i štikle“, pomislin ja i lipo se iskupan, ono pravo muški Samsonovski. Šta meni more bura? Ja san ka od brda odvaljena, stina mi je kušin, more postelja.
Ode Severina s nekin Samsonom duge kose, velikih mišića (isti moj Franjo), a ja i Zvonka prasnemo u smij. I tako nas dvi, uz ćakulu, dvi, ogovaramo Sevu kad li eto odnekuda stiže White Lilith s rakijicon od rogača, velebitskim pivom i cedeviton. Kaže bila skočila do Velebita i zaželila 3 želje. Vila Velebita joj 2 ispunila, a treću neće, pa neće. Sad nas dvi znatiželjne ko vrag, oćemo znat kakve je to želje ostvarila, a ponajviše koja je treća. Jedna joj je bila da upozna blogerice, druga joj je bila da pronađe izgubljeni ključ, a treća ima veze sa šleperom koji eto na Krapanj ne more.
Ćakule su potrajale do poslin ponoći. Mene malo zeblo, al grijala me rogačuša. Šta je bilo poslin evo van fotodokumentacija i detaljan opis burnih događaja.
U Šibeniku mi je tribalo 5 min da se ispravin nakon sidenja pa je naš slavni Diablo reka:“Ajme, meni, s kojin ja babama hodan!“
U Makarskoj san hodala pogrbljeno. Svi su me gledali. Teta Luca me dobrano iskarala, a onda me izmasirala rakijon.
Na prvon trajektu pokisla i propuva me vitar.
Na Hvaru san brala travu uz bolove i sidila na bančiću, grijala se uz vatru i na nagovor plivala kako bi se izličila.
Na drugon trajektu kapetan mi reka da samo reanimiraju, zaustavljaju krvarenje i daju morfij.
U Splitu hodala šepajući i smijala se Zvonki, Nisi, Kupusu i sebi, digla tablete i neko skupo ulje. Popila voltaren uz normabel. Zvonka me vukla do auta.
U Unešiću u 03:30 Zvonka me mazala uljen. Voltaren srićon djeluje.
Uz sve te išijazoidne napade ništa mi nije moglo pokvarit doživljaj, smih, druženja. Svaki put kad san joknula svi smo se još glasnije smijali.
Kakve veze imaju Samson i Dalila s ovon pričon pitan ja vas. Za sve je kriva Severina !
Draga Zvonka, nemoj se ti ništa sekirat, neće Severina mene više natentat u more.
14.08.2016. u 19:18 | 13 Komentara | Print | # | ^
