Medek

četvrtak , 26.11.2020.

Kao u nekom filmu katastrofe, kvart je sablasno prazan.Tek dva penzića na klupi u obližnjem parku upijaju škrte zrake kasnojesenjeg sunca. Prolazim kraj zbijenog čvora stambenih zgrada povezanih nečim što bi se moglo nazvati "zajedničkim prostorom". Iz brojnih stanova dopiru svađe, urlici, hihot pomiješan s bučnom glazbom i nervozno grintanje djece. 'Ovo je čista ludnica', pomišljam.

Ali prava ludnica je malo niže. Nešto prije nje nalaze se ciljevi ove kvartovske šetnje, ljekarna i Konzum. Prvo stajem pred apotekom. Preda mnom je nekoliko ljudi, red se sporo pomiče. Neki postariji čovjek zaboravlja karticu pa se opet vraća, popravlja masku, dezinficira ruke.. I baš kad je izgledalo da se riješio gnjavaže, ispada mu iz novčanika hrpa kovanica. Gleda ih bespomoćno dok se kotrljaju u najskrivenije zakutke prostorije. Na trenutak se saginje da podigne bar jednu, ali nikako da je osovi. Na kraju odmahuje rukom, izbacuje rasterečujuću psovku i izlazi.

Kroz petnaestak minuta stojim kraj bicikla pred Konzumom i ponovno navlačim masku. Potom vadim novčanik i uzimam onoliko koliko mislim da bi trebalo, tek da se s tim ne gnjavim pred blagajnom. Ima dosta sitniša u malom pretincu pa i to kipam u šaku. Jedna kovanica od deset lipa pada mi pred noge baš u trenutku kad iz trgovine izlazi mala curica od najviše 5-6 godina. Dok hoda prema svom ljubičastom bicikliću s košaricom na volanu, pune su joj ruke stvari. Ipak, zastaje ispred mene, saginje se u poluklečeći položaj, kupi s betona tu beznačajnu kovanicu i pruža mi je.

Beznačajnu? Naravno, govorim joj nek je zadrži. Uljudno mi zahvaljuje dok stavlja robu u košaricu. Krećem dalje a potom mi se pali lampica. Među sitnišem nalazim medeka i dajem joj ga, čist kao simboličan čin da zapamti kako se dobrota i pristojnost ipak isplate. Malo je zatečena, opet zahvaljuje. Odmah potom pomišljam, k vragu, mogao sam joj dati i tih pedeset kuna pripremljenih za kupnju, ne bi propao. Ipak bi to bilo pretjerano, zaključujem, pet kuna je baš dobra mjera, em je medek em je taman za sladoled ili žvake sa sličicom. Došlo mi da je poslikam kraj tog ljubičastog bicikla, ta bi se slika mogla nazvat Čista Dobrota, ali znamo kak je to s dijeljenjem slika tuđe djece. Bolje medek.

Dobra curica mi je uljepšala dan, babšuvarivari..