jedna nova mama

Baš nije ni neki broj.
Rekli bi - ni vrit, ni mimo.
Upravo tako.

U duši još veliko dijete, a kad treba glasno izgovoriti - strašno!!Nekako predugo traje to izgovaranje.

K'o da se radi o nekom drugom.

Imam osjećaj da to nisam ja. Stvarno. Ne znam ih kamo strpat.
Mislim, te godine. Uopće mi nije jasno gdje su. Nešto se pobrojalo, ali nedostaje prisustvo vlasnika.

Pa bi ja sad lamentirala o kategoriji vremena. I o brojanju.

Godina, naravno.

Ih, jest mi neka tema.

Ma.

Baš me briga.

A možda i ne.

Trebala bi bit neka ozbiljna teta. Situirana. Sa poslom i penzijom pred vratima. A ne nalazim se nigdje u te četiri stvari.Što zbog objektivnih okolnosti, što zato što sam neka, onako.

Neozbiljna.


Ajde, mama, ne laprdaj. Pamet u glavu.

I nek ti je sa srećom.