bijeli koralj

Svi znaju, nauka je skoro dokazala, da su žene vištice.
Sve, bez iznimke.
Jer da nisu kako bi čutile šta in radu zakoniti, nezakoniti, dica, susidi, ko je koga, di, kad, ko će šta kuvat ...
I šta će in vazda metla u rukama ako su normalne ?

Priznat ću da svaki dan baren po ure zajašin metlu, bordižajen okolo.
Malo vamo, malo tamo.
Puno je lipo. Ne smin reć šta san sve vidila.

U to se niko ne miša, čin ovi oko mene vidu da se motan kraj metle gledaju kako će se maknit.
Govoru da se nije rodija ko bi žene razumija, da kvragu i metla i krpa za prašinu i grintanje i sve.
Ne znaju, bidni, da bi ja radi informiranosti i kava letila duplo više s drugin višticama da mi nije abrakadabre.

on je moj čarobnjak
mliječnu je stazu dolje donio
i ko da je zlatni šljunak
između nas je prosuo

on je moj mađioničar
u svoj je šešir skupio
svjetla što ima ih svjetioničar
i k sebi me uputio

Zalud je bit vištica kad imaš abrakadabru. Srića, on o tom ne zna ništa.

Jure je živija s babon Zoron, materon, ćaćon, sestron i braton u babinoj kući usrid mista.
Imali smo 12-13 godina kad smo se po cile dane skupa igrali na ulicu.
Ja bi našla vrimena za bit odlikašica u školu, on nikako.
Bija je turbo pametan al nije volija učit, digod bi šta prepisa od mene, digod od linosti ništa.
Iz škole bi znali nazvat njemu kući i reć da je ovo i ono i nije ovo i ono.
Uvik bi dobili babu, bila je začarana telefonon, mater i ćaća nako i nako su radili.
Baba bi sve izdala materi i ćaći pa je Jure zna dobit po sebi il stat kući u kaznu.
Inače, baba Zora je bila velika vjernica, povazdan je vrtila u ruke krunicu i išla na mise.
I Jure se dositija !
Lipo smo se popeli na krov, on udrija kroz dimnjak vikat :

-Zore, ode sveti Mihovil, tvoj zaštitnik. Doša san ti reć da ostaviš se Jure. On je moj miljenik, najbolji od vas i radi šta mu naredin. Zore, čuješ li me?
Da nisi više maloga špijavala nikom. Sve šta ti se žalu na njega muči, to je tajna. Amen.

Uletili smo u kuću odma.
Baba blida ka krpa bulji u kamin.
Pitamo šta je, maše rukon.
Za ručak sidi ka kip, pitaju sin i nevista jel bolesna, muči.
Svi navalili na nju i na kraju ispriča da je bija sveti Mihovil i da je s njin govorila al ne smi reć šta.

Svaku 2-3 miseca sveti Mihovil se javlja Zori, a Jure i ja smo uživali u igranju i prijateljstvu.

P. S. Ovo san obećala Aurori i Tari ka ideju za babu Zeldu. Blizankice sritno !

Stvarno nema željeza. Isto mislin neš ti bolesti, nisan škver u dugu pa ću u stečaj.
Al kažu da mi to škodi pa san obećala slušat, pit sve te zvizdarije za gvožđe, davit se u cikli, jetrici, polusirovin šniclima, ka Popaj u špinjači.
I javno reć da više neću pušit. Nemojte paničarit, to se odnosi samo na cigarete, ples ostaje
Ajmo sad jednu za moju dušu. Veselu. Ništa se za me ne brini.

jer ja sam samo
sanjala te tu i tamo
ko u začaranom krugu
sve mirisalo na dugu
bez početka i bez kraja
ko u niski od koralja

i još sam samo
viđala te tu i tamo
i u suncu na vrh mora
i u staroj krošnji bora
kao da si slika sveta
na polici kraj kreveta

jer ja sam samo
molila se tu i tamo
kad god zvoni telefon
Bože daj da zove on
za mene bi riječ il dvije
bile poput simfonije

i još sam samo
željela te tu i tamo
iz minute u minutu
u okretu i na putu
u nadi, strepnji, u sjeti
u hladnoći što mi prijeti

P.S. Barbara je pod kontrolon, al još se dobro drži.

- Koo, dolazit ćeš na odjel kad san dežuran il se dogovorimo, ne u anbulantu. Neću ti otvarat kartun da ga ne bi ko naša i probuba da si luda, znaš naš svit.

-Čekaj, neću. Zvizde trošu miljune da novinari napišu kako imaju psiha, a ti meni vako. Oću i ja da se zna !

-Koo, ne budali, zločeste jezičine su svugdi.

- Kad neš ti, ja ću razbubat. Aj reci zašto triban dolazit ?

-Pa tvoji kažu da niko ne može s tobon na kraj. Lipo ćemo pričat o svemu da vidin di si zapela.

-A dobro ( ma malo sutra ću ti sve reć ).

-Aj, sad reci zašto si ka posrana kokoš ?

-Nisan, ne znan, ne spavan pa san umorna, bit će jugo i misečina ( ne lažen, jedino šta to jugo i misec ja palin ).

-Uzmeš li šta za spavanje ?

-Ne ( šipak, uzmen dobru dozu soli ).

-Dat ću ti ricetu pa popi tabletu kad ne moš zaspat.

-Dobro ( a jel ta riceta za faking dušu ? ).

-Aj, ćao, dođi za tri dana.

Eto, sad iman psiha i tablete, to je tako "in".

U tri dana izvadili su mi stotinjak litara krvi, nema šanse da će nalazi bit dobri jer su poslin prvih 5 litara uglavnon vadili čaj s medon i limunon.

Tlak je niži, svi koji mi ga dižu činu dobro djelo ( ajmo, šta se čeka ? ). Fala in.

Srce čini tika-taka ( tica-taca for you ).

P.S. Barbara se jednon nogon vratila u koraljnu škrinjicu.

Ja san Barbara, eto me tute u boksu.
Ka u svakoj glavi i u našoj nas ima 2-3.
Koo je šefica al kad zašteka ostavin ju cmoljit i uzmen stvar u svoje ruke.

A lude naše familije, vodaju nas po likarima !
Aj neću vas sad mučit s panikon oko zdravlja Koo, to drugi put.

Šipak će joj likar pomoć, zaribala je gajde na pitanju srca i duše.
Ma enti teču od po kila, kakve su to zvizdarije, to ja neman !
Meni kad se svidi tip nagovaran je da ga potrošimo i bacimo, koji će nan ?
Al nemoš s njon na kraj, ka da je od cukra.

Glupača cvili da ne zna jel ga voli, ja neman problem, volin sebe i adio Mare.
Ciči da bi joj Frane moga bit dobar al ona nije sigurna za se.
Šuplju joj glavu ljubin !
Meni je Frane odličan za potrošit, al ako ga neće bit će mi i drugi dobar.

En te robijo, šta nan radi vako betežna i grintava !
O čemu iman govorit kad znate da piše pismice o zvizdama ?
Čoviče, sramoti me samo tako, kome još triba to govno ?

El hidalgo contra la mancha: "Smisao besmislice koja mi na misao pada, toliko mi razlabljuje misli, da se s pravom žalim na Vašu krasotu." - Miguel de Cervantes Saavedra

APDEJT

Draga Strijelčica Rubinica drugoj je Strijelčici posvetila post i poklonila joj ovu pjesmu. Hvala joj i velika pusa.

Mislila sam da me boli glava od mene, Frane, vaganja, množenja, dijeljenja, ali nije.
Bolesna sam, anemija i lagana depresija.

Moram potrošiti koji dan bez vas, poraditi na oporavku.
Skupiti snagu i vratiti se onakva kakvu me znate.

Do tada i .

El hidalgo contra la mancha: "Smisao besmislice koja mi na misao pada, toliko mi razlabljuje misli, da se s pravom žalim na Vašu krasotu." - Miguel de Cervantes Saavedra

Frane još nije uspija doć do auta isprid kuće a ja san već ode.
Blogitis, definitivno.

Bič mi je ispa iz ruke kad san iza koltrine vidila kako se parkira i dolazi praznih ruku.
Nisan van rekla da san podmitljiva, daš mi žutu ružu ili kunjke ili pravi šlag, ne prašinu, ili pršut i rješija si problem, zaboravin sve.
Kad ne nosi ništa znači da neće igrat na moje niske strasti.

Uzde nisan pridala, al san ih skroz olabavila.
Prvi put smo dugo i otvoreno razgovarali o našen danas, sutra...

U vatrometu koji se dogodija kad smo poslin četri godine odricanja i lutanja shvatili da nećemo moć jedno drugom uteć nismo imali kad.

Idemo ispočetka, bit ćemo momak i cura.
Živit će kod svojih, kod mene će ostat kad oboje zaželimo.
Ništa nećemo obećavat, uvik ćemo razgovarat o svemu.

P.S. Sutra ćemo vanka na ručak. Nije bilo seksa. Bija je zagrljaj.
Zvjezdana pošta je radila.

-Koo, moramo ozbiljno razgovarat, reci kad.

Rekla san sutra u 11.00.

Skoro misec je proša od one pijane večeri, a Frane je cilo vrime na punon pansionu kod matere.
Dođe turistički, uzet šta mu triba, ako san kući pita kako san, ledeno kažen da san dobro, ode.

Mislin se šta će sutra reć, obećat, kako će, čime će me uvjerit da će bit ka prije.
Ne može, znan, a i ne bi tila da bude baš isto.

Najviše me strah da bi kad dođe moga sist i čekat šta ću ja.
Zato san poslala misli, nek noćas nađu njegove.

Budi sokol.
Otmi mi bič i uzde, ne daj da bisno zgazin sve.
Volin kad me odlučno i čvrsto poraziš, volin ne mislit jer ti misliš za me.
Volin se nemoćno uvuć među sigurne ruke i tamo tinjati.
Zaštiti me od mene.
Ne spominji kuću, vinčanje, sad neću moć.
Reci da tribamo usporit i puno toga počet ispočetka.
Ne čini ništa, ne traži seks, samo me tačno zagrli i poletit će miljun šarenih leptirića.
Budi hrabar i pametan.
Budi sokol.

Nadan se da zvjezdana pošta noćas radi.

Naša Poetesa napisala je zrnce pijeska.

Odjednom znam, uvuče nam se katkada u doručak, ručak, večeru, u oblak, stablo, burin. Dođe niotkuda, zavrti vrtuljak, opsjeda.

Svojatamo misao na trgovca u dalekom gradu kod kojeg smo u prolazu kupili sat što ne radi, na dijete s ljuljačke djetinjstva, na nepostojeći susret u sutonu privezišta.

Samovoljna zrnca pa u to ime jedna moja stara, ali s pijeskom.

željeti tebe...
ko voljeti pijesak
među prstima zrno
gušiti bljesak
smjerno nositi crno
ko voljeti maglu
sitne plašljive ptice
misao naglu
tajit, suzbit hotimice

željeti tebe...
ko voljeti jugo
oblak tmuran i crn
šutjeti dugo
naći ubojit trn
ko voljeti mraz
jutra injem šara
suncu prolaz
priječi tama što hara

Koliko i kako vladamo svojim mislima ?

TRI DRUGE

Sunce je tuklo u oči kad smo oko šest popodne krenili iz grada pa magistralon prema sjeverozapadu.
Moj osobni Šumi bija je zadovoljan, lipo san išla prva, druga, vaga...
Bila je gužva prvih 15-tak km, lito, magistrala je više ka lokalna cesta.
Čin se smanjija metež, a mi došli na drituru Šumi traži da ubacim u četvrtu.
Al znan da je jedna okuka smrti odma tu i ne mogu, bila crta mi biži već u trećoj, jedva ju stižen.
Šumi grinta, popuštan, ubacujen i...
Taman smo ušli u okuku smrti, okrznija nas kamion, okrenili se 360 stupnjeva, udrili u stinu.
Jubitove snage nismo zvali, kamionu i meni nije bilo ništa, Šumi je ima 3 slomljena rebra, auto se dobro zgužva.

Prošlo je šest miseci da nisan vozila, onda san opet sa Šumijen sila u auto.
Mislija je da je kriv i da triba od mene napravit sebe.
Išli smo na praznu, ravnu cestu.
Nekako vozin u trećoj, kad dolazi auto iz daljine, isti čas stanen dok ne prođe.
Šumi drži govor, dolazi još jedno auto, oću stat, Šumi ne da i....
Nisan nigdi udrila al letili smo par metara, onda pali uz cestu, metar duboko, nikom nije bilo ništa.

Kasnije san pomalo sama vozila, uglavnom po gradu, to mi je lakše od ceste.
Cili svit zna da se još uvik parkiran u rikverc tako da stanen na srid ceste i prvon muškom dan ključe auta.
Prije 20-tak dana nas troje išlo je na selo, 35 km dalje.
Pričali smo s ljudima, ili, pijuckali mladi, reski babić...
Zanoćalo, valja kući, a moja dva se ne mogu dignit s banka, kamo li vozit.
Ugurali smo ih na zadnji sic, krenila san na magistralu u drugoj i tako cilo vrime, uvik uz rub ceste.
Trubili su mi, priticali, dolazili su mi ususret kamioni, umirala san od straha, a banda iza mene je hrkala, širila kiseli, pijani smrad...

Pitate se zašto odavno nema novosti o Frani ?
Pa bija je u tom autu, majmun pijani, i otad je na ledu, ne znan oću li mu ikad moć oprostit.

Inače i dalje uživan u brzini kad se vozin s nekin kome virujen, uživan u relijima, išla u Monaco gledat F1, tvrdila se da će Kimi bit prvak...
Samo nek ja ne vozin, to mi je ravno najgoroj kletvi.

Bleki, klanjam ti se majstore !

TRI PRVE

Bija je sumrak kad san prvi put, puna sebe i s nadmoćnin osjećajen lakoće, za ozbiljno sila za volan.
Već prije vozila san sve, aute po sporednim putima, brod na motor i na vesla, jedrilicu, karić, romobil, biciklu, vespu, skije, rošulala, klizala...
Učinila i đir autobuson, hehehe, di neću znat s auton ?
I vozila san se svin prometnin sredstvima osin podmornice, nema šta ne znan.

Instruktor je nabraja šta moran učinit : dugo i kratko svitlo, žmigavac, pojas, gas, kočnice, kvačilo, retrovizor...
O ljudi, Turci i čoravi Mujo !
U roku odma izašla san iz auta jer nisan obotnica, s 2 ruke i 2 noge nikako ne mogu sve odjedanput.
Vidija čovik koja je ura, malo mi se ulagiva pa san se vratila, nekako smo krenili.
Te san večeri izbeštimala sve poznate i nepoznate beštimije budaletinama na cesti.
Al išlo mi je dobro, osin parkiranja u rikverc, to ne razumin, sve mi je naopako i gotovo.

Položila iz prve i odma sutra krenila na samostalnu vožnju gradon, u krug gori-doli.
Ljudi su mavali, ja pucala od ponosa dok mi poslin tri đira nisu susjedi izlili tonu vode po auti.
Dimilo je i gorilo jer san, kažu, vozila pod ručnon.
Ne virujen ni danas, bili su ljubomorni, tili su da se smeten, da mi nađu slabu tačku.

Nisan se dala zbunit pa san drugi dan ćaćinin auton otišla na kavu u lipi hotel s ogromnin polupraznin parkingon.
Iden ća, kad čujen tres, bum, tres, bum...
Ajme, na 5-6 auta okolo sva svitla porazbijana, i na ćaćinon.
Nije me se taklo, virujen da je neko drugi napravija dar-mar na parkingu prije nego san krenila.

Treći san dan išla na A la plaž jer je počela sezona kupanja.
Na povratku upala u kolonu, 2 km na uru, kad jedan mudrac neće čekat nego krenija priticat.
Izašla san reć mu šta ga ide, al uteka je, ja za njin, stigla ga i...
Ni jednu rič ne smin ponovit, samo ću reć da mi najljući kočijaš nije bija ravan.

Onda san odlučila s prijateljen, vozačen relija, krenit na dulju vožnju magistralon.
Bila san mu suvozač na miljun treninga, letili smo, trkali se, virovala san mu i znala da će, zatriba li, bit strpljiv.
U sebi san misla da mi ne triba, al eto, kad je baš zapeja za početak bit uz mene nek mu bude.

Bleki, majstore, skidan ti kapu već sad, a najbolje tek slijedi.

Mjesec borbe protiv raka dojke bliži se kraju, no borba protiv stresa i svih vrsta bolesti svakodnevno traje.
Žene iz Lige za borbu protiv raka iz Drniša tiskale su zapis DESIDERATA iz 1692.
Nađen je u Staroj crkvi Sv. Pavla u Baltimoru.
Mudrost, poruka i pouka DESIDERATE nisu višak zdravima ni bolesnima, onima koji ju znaju napamet kao ni onima koji prvi put čuju za nju.





Mirno se kreći kroz galamu i kaos imajući na umu kakav mir može postojati u tišini.

Ne praveći ustupke budi sa svim u dobrim odnosima koliko god je to moguće.

Svoju istinu iznosi tiho i jasno; saslušj druge, čak dosadne i neuke jer i oni imaju svoju priču.

Izbjegavaj glasne i agresivne osobe jer uznemiravaju duh.

Ako se budeš uspoređivao s drugima, možeš postati ohol ili ogorčen, jer će uvijek biti većih i manjih ljudi od tebe.

Uživaj u svojim ostvarenjima i planovima.

Budi zainteresiran za svoj posao, ma koliko on skroman bio.

On je pravo blago u ovim promijenjljivim vremenima.

U poslovima budi oprezan jer je svijet pun obmana.

No, neka te to ne sprečava da vidiš koliko vrlina ima oko tebe; mnogi se bore za velike ideale i život je posvuda pun heroizma.

Budi ono što jesi; i posebno nemoj hiniti privrženost.

Ne budi ciničan kad je u pitanju ljubav, jer će ona, suočena sa sušom i razočarenjem uvenuti kao biljka.

Sa zahvalnošću prihvati savjet godina, dostojanstveno se odričući obilježja mladosti.

Njeguj snagu duha da bi te zaštitila u nenadanoj nesreći.

Nemoj dopustiti da te uobrazilja baci u očajanje.

Mnogi strahovi se javljaju zbog zamora i usamljenosti.

Uz primjerenu disciplinu budi nježan prema sebi.

Ti si dijete svemira, ništa manje od stabla i zvijezda.

Ti imaš pravo da budeš ovdje.

I bez obzira je li ti to jasno ili ne, u svemiru se sve nedvojbeno odvija onako kako treba.

Zato budi u skladu s Bogom, bez obzira kakvim ga zamišljaš i kakvi su tvoji napori i stremljenja.

U bučnoj konfuziji života, budi u skladu sa svojom dušom.

Usprkos svim lažima, naporima i srušenim snovima, ovaj svijet je ipak divan.

Budi oprezan.

Nastoj da budeš sretan.

Levantica i Filipinka su me potaknule da sjednem u auto, odem do Drniša i pokažem vam par radova tamošnjih žena.

Noćna čarolija
Uz malu crnu haljinu stilizirana toka, torbica i pojas od baršuna sa svilenim šibenskim vezom.



Brrrrr...
Unisex vunene dokoljenke, pletu se pomoću 5 igala.



I meni je brrrrr...
Dobila sam čipkane vunene dokoljenke.



Ništa ne bacamo
Jer ko može platiti ovu veselu kukičanu torbu ?



Konop i kukica.
U torbu stane što ženi treba, otprilike sadržaj trokrilnog ormara.



Tkalje su u istkale ovu ljepoticu.
Stari tkalački stroj, naravno.



Utočište za slatke, male ženske tajne.




Danas on, sutra mi, zato protestirajmo protiv zastrašivanja, privođenja i ponižavanja blogera Peratovića i potpišimo Peticiju za slobodu medija i slobodu čovjeka

Otkad se rodila starija san joj sestra, šta ima u glavi istrese prid mene, čeka šta ću reć i napravi po svon.
Teke je razmažena, ćaću i braću vrti oko malog prsta, nas druge oko čega oće.
Prošla je 17, lipa je, malo na svoju ruku, sliči na mog brata a svog ćaću i naravno, na me.

-Koo, oću kontracepciju da moji kući ne znaju.

Uuuuu, mrak mi je pa na oči !
Ko će meni ovo utuvit u glavu, bila san curetak kad se rodila, još se nisan ni udala a ona oće kontracepciju ?

-Di ćeš ranije ?

-S koliko si ti počela ?

-S 18, al san bila zrilija od tebe.

Umrla je od smija, gotovo je, neman šta reć nego mozgat kako izvuć iz nje šta više.

-Ko je tip ?

-Niko, nema ga, samo oću bit spremna. Aj reci koliko si ih imala do sad ?

Da je muško rekla bi joj tri, al nije, ne bi ju tila priplašit il poticat.

-Više od 2, manje od 6.

Ovo san dobro izvela, nek ne štedi nit rasipa nego nako lipo, pametno raspodili.

-Ić ćemo u doktora, reć ćeš materi i ćaći, bit ću s tobon i držat ti bandu bude li barufe.

Misla se sekund, kimnila glavon i ošla ća.

Ostavila me zableušenu, pripadnutu, a opet nekako sritnu šta je takva.
Natočila san dupli viski, progutala knedlu i ošla zovnit Marka radi pregleda i recepta pa nevistu i brata radi informiranja o novoj situaciji na terenu.

A vi, jeste li sa svojon mladon gardon bistrili takve teme, jeste li in pri ruci ?

Kad radin okružena san tehnologijon pa to šta u prosjeku svakih sedan sekundi skočin povirit jel Blog još živ i šta je ko od vas reka ne čudi.
Između dva poslića sitna blog-pauza.
Kad san kući uključeni su komp i laptop iz navike i potribe, na mailove mi dolazu raspored za posal, pisma, zezancije.
I opet virin svaki tren.
E, al ovo na putu me iznenadilo.
Znatiželjna skitnica ka ja uvik je grabila društvo, pismu, smij, tila sve i svugdi.
Ovaj put zdimila bi tuđi laptop i trči na blog, onda trči u sobu na svoj.
Tu san gubila živce zbog loše hotspot veze, svađala se noću s T-comon.
Ovisnica.
Triba mi povijest bolesti.
I marš u kliniku za odvikavanje.

u prvim danima
bio mi je svuda
ko u planinama
kotrljala se gruda
pa postala lavina
posve sam luda

u druge dane
nož me reže
na blogove razne
oči mi bježe
a riječi mazne
tajim sve teže

i ovih dana
blog je još tu
ali me slama
poć će po zlu
spušta se tama
na igru tu

APDEJT

Izličena san !
Cilih 5 uri nisan povirila, di ćeš više ?

Imala sam dva.
Jedan je doletio nekom čarolijom, ispunio me razdraganošću, ostavio lijepi trag u meni i želju da ga ponovim.
Drugi nije bio iznenadan, ali su tragovi i želja isti.
Ženski i muški.
Hvala vam na blogerskim susretima, poklonu i kavama.
Pozdrav, osmjeh, pusa do iduće kave.

Ne znam da li je bio sa mnom ili me pratio u stopu, no nismo se odvajali.
Za noći silan, žestok i glasan uvlačio se u sve moje pore, pod moju kožu, pjevao ljubavne, plivao leđno mojim krvotokom...
Tek mu je zora stišala moć, jenjavao je sa suncem, nježno me grlio, češljao mi zamršene vlasi.
I još je tu, miriši svježim sjajem.
Burin, naravno.

Ima dobrog svita, zna da smo mi u Dalmaciju uvik za nešto grintavi, jel jugo, misečina, turisti došli, turisti ošli, pa nan šalje emajlon zezancije.
Danas mi baš lipo dođe copy-paste.

PAR RADIJSKIH ŽELJA S RADIO PANČEVA

Sretan odlazak u vojsku pesmom "Kad bi bio ranjen".

Mojoj ženi koja se vratila iz ludnice "Ostala si uvek ista".

Za moju devojku, koju mnogo volim i koju ću uvek voleti i znam da i ona mene voli "Ti za ljubav nisi rođena".

Baka i deka iz sela Besnog Foka žele srećan prvi rođendan svome unuku sa željom da poživi jos toliko.

Srećan odlazak na posao prijatelju mineru uz pesmu "Oko mene lete, lete svi".

Majka sinu narkomanu želi brz povratak iz bolnice uz pesmu "Šta je to u tvojim venama".

Unuk svojoj babi čestita 90. rođendan uz pesmu "Vreme ti je isteklo".

Suprug svojoj ženi čestita 93. rođendan uz pesmu "Sexy".

Zahvaljujem se svom psihijatru na uspešnom lečenju uz pesmu "Još mogu da poludim".

Puno pozdrava šaljem iz zatvora mojoj dragoj kojoj je nedavno poginuo muž uz pesmu "Ubio sam čoveka zbog tebe".

Mojem pokojnom dečku pokoj večni uz pesmu "Žiletom si prerezao vene s čim ću da se depiliram, ne misliš na mene !".

Samom sebi želim sve najbolje povodom brzog raskida braka s pesmom "Ženiću se još sto puta !" (minimum).

Ovom prilikom pozdravio bih najdraže roditelje ! Posebno mamu i tatu !

Zetu ginekologu srećan 100-ti abortus uz pesmu "Gde ti je duša?".

Puno pozdrava zetu mineru uz pesmu "Učini bar jedan pogrešan korak".

Dok se vi zabavljate čestitkama ja se spreman putovat ceston i bez laptopa.
Puse i mah, mah svima !



P.S. Ne morate se veselit, ode san danas do ponoć i za par dana se vraćan, a ako di uvatin kakvu tipkovnicu doć ću vas gnjavit.
Umjereno pjevno.

Silina, sjaj, zatečenost, drhtaj...
Kratko, ko oštri brzi rez i...
Srele smo se iznenada, ta njegova zvijezda i ja, nasmiješile se tajanstveno i urotnički, pružila sam joj ruku.
Što sam drugo mogla učiniti ?
Strepiti pred njom, pasti u gorko i razorno stanje zaludne čežnje ?
Nipošto !
Divno smo trošile vrijeme.
Svaka sitnica bila je poticaj da krenem zamišljati...
I kad sam bila zavidna i ljubomorna i kad sam prigovarala Bogu što tako maherski dijeli karte da nemam šanse zgriješiti.
Onda je trebalo pospremiti nered.

ne vidim nikakav smisao
što si mi je sna zbrisao
imala sam sjajan raspored
red moje vatre pa njegov led
san o snu sam nadmašila
mliječna se staza prašila
kad bi mi misao njega stigla
u zvijezde sam ga digla
ljubila mu prst po prst
bila sam nježna, on muški čvrst
pod mojim usnama kip od zlata
otvorila sam rajska vrata
da ga približim Bogu
najbliže što ljudi mogu

u mojim je mislima disao
a sad je nekamo zbrisao
ostavio okus prazan i gorak
gdje ću sad zaustavit korak
danima nosim za snom crninu
danima čipku topim u vinu
na ruke će mi se drugi složit
srce će lutat, ljubavi množit
i ko da me bode oštri mač
i ko da bi mogla briznuti u plač
kome čipku tkati, gdje ju skloniti
grudi će moje poljupcem lomiti
neznanac neki što klopku sprema
a ja ću venut za snom kojeg nema

Svi ponekad sanjarimo o nekom za koga znamo da nije niti će biti naš i dajemo mu u snu božanske osobine.
Volimo li tada svoj san ili osobu o kojoj sanjamo ?

Danas san zakuvala ka pretis.
Ne mučin vas ode s poslon, znate da živin u moj grad s Franon, a posal mi je vezan za metropolu.
Ošla odradit par sati, bilo sve pet.
Završila posal, navukla na se svoju robu, ka putnik čekan let za kući.
Često nosin šešir i velike crne očale, pokriju po lica, čini mi se da san onda sigurna od svih jer izgledan stroga, daleka zemlja.
Volin ljude al san naučila da nije loše izgradit zid oko sebe dok se sama smucan po svitu.
Sidin na aerodrom, listan novine, neman pojma koje, više su mi u rukama da ne moran s nikin govorit, štufa san govora.
Al nešto ka da me koči, ne da listat.
Gledan okolo jel se šta dogodilo.
Svita krcato, sidu, odaju, čitaju, jedan bulji u mene.
Počnen opet listat, ne ide, bacin oko, onaj gleda fišo u me, osjećan se gola.
Još teke san provala bit mirna, onda san pukla, sitila se slične situacije od ranije, digla se, došla do njega i iz sveg glasa ponovila staru likariju :

-Bi li ti nešto jeba, a ?

Ljudi se okrenili, on uteka glavon bez obzira, ja opet sila, više me niko nije pogleda.
Znan da san bila prosta, al diga mi je živce miljun posto.
Nisan od danas nit od cukra pa ću se rastopit, znan primit pogled i rič kad se lipo da znat šta bi ko tija, znan se tad nasmijat i ostat dobra s ljudima, popit kavu, al besramno prostačko buljenje ne podnosin.

Juče san s ekipon vatala mirise i boje lita, lipila ih na kartunčiće i stavljala u okvirić.
Ne dan da uteću, tribat će ih imat i dilit kad sve posivi.

Izuzetak je da među masom oni rijetki sretnu rijetke, da onaj tko s lakoćom nosi teret posebnosti sretne sličnog.
Ti si uselio u moju glavu brzinom zvuka i odmah isprašio van druge podstanare.
Ja sam mislila kako bi bilo divno razmaziti te a da se pritom ne zanesem i ne padnem.
Kasnije je sve bilo niz.
Niz sitnica što sustižu jedna drugu, ponekad poput razuzdanih kapljica, ponekad poput oštrih kamenčića.
Ispunile su moje misli i moju zločestu, egoističnu dušu.
Ti i ja smo pričali o svemu.
Dobro, ja sam i kisnula.
Možda je poneka kap te iste kiše zalila tebe.
Sreća je imati nekog za nježnost i za strast, ali za bijeg, imati nekog za bijeg najviše je što se može.
To smo prešutjeli.

ništa ti uzeti nisam htjela
da si me pustio, da sam smjela
u neki kut bih tiho sjela
ublažila ti drhtaj tijela

kad si sam i zlovoljan
a svijet ti nije dovoljan
zima tvome srcu prijeti
sve se okreće i leti

nejasan ti dan i suton
znala bih ti biti zaklon
sasvim te razmaziti
na tvoje misli paziti

ispred tebe kad je brijeg
mogla sam ti biti bijeg
u plava neba što se zlate
spremila bih snove za te

pridobila bih ti sunce
pokazala sve vrhunce
ništa drugo nisam htjela
da si me pustio, da sam smjela

Usuđujemo li se pustiti u svoja srca srodne duše, uživati u posebnim prijateljstvima s osobama suprotnog spola ili bježimo iz straha da ćemo jednom poželjeti sve ?

Njih dva ošli dva dana ispod Žirja, Blitvenice i Puhova lovit na brakaru. To je na tunju, 3 udice i olovo, lovi se na 50 - 100 m na braku iliti kamenu. Brak se nađe po sinjalima : vrv livog otoka mora se poklopit s borićen desnog otoka, a grota s trećeg dođe tačno ispod vrva prvog. Ne dolazi u obzir eho sonder, samo oko. Na udice dođe ješka, lignje iz posluge i/ili srdelice. Ako si Moj onda dođeš sinoć kući, u malo misto, s po ulova, po nosi kompanjon. Evo moja polovica :



Dva šanpjerića, brata blizanca, svaki po 4 kg



Dva ranja i teke arbunića



Par kanjaca



Di koji kantarić i smokva



Desetak liganja



Pogled na 30 kg ribice očišćene u moru



Braća blizanci s prve slike

Pih !

Ka šta štovano pučanstvo blogosfere zna krenile smo dabldekeron s juga Lipe naše, od Slatke, priko brda i dolina do Zelene.
Di je krava manila repon stale smo, al ko nema frotirne gaće il zaštitno odijelo nije uša.
Dočekala nas je s biciklima, papričicama i zelenjavon.
Okripile smo se, doduše kriomice jer ko se sa zelenjavon usrićija, i nastavile put.
Evo nas prid Vrpoljen, tren smo stale odmorit.
Nije nan lako pedalat, al nema toga šta nećemo učinit za nać neke persone.



Puton smo napisale pismicu, zapivat ćemo mu, ako odoli nama i pismi dovraga tava i jaja, idemo ća.

baš mi stvaraš zbrku
trčin besmislenu trku
kako ću te sada stići
kuda si moga otići
šta kad te stignen
padneš li dal' da te dignen
ideš jedanaest na milju
ja na startu ti na cilju
a uopće se ne da smesti
pritišće me ispod svijesti
želje se ne mogu otresti
da mi je s tobon, da mi te sresti
bija bi ka uragan
jedan s tobon dan

Europski su nam moćnici opet poručili da ne smijemo aktivirati ZERP jer ako sami upravljamo svojim vlasništvom neće nas brzo primiti u elitno društvo.
Najdraže im je naše daljnje siromašenje, njihovo bogaćenje.
Kolonizacija, poniženje, ucjena, sabotaža.

Ovo je naše plavetnilo.



ti si ljubav mog života
al je more nešto više
kolijevka i štit
za sve teške kiše

ti si mojim snima šetnja
al je more java svemu
oslonac i drug, danje
me svjetlo upućuje njemu

ti si pjesma srca moga
ali more mu je stih
poljubac vala, razgovor
s njim dugačak i tih

ti si moja vječna nada
ali more je uz mene
prolazimo događaje
krajeve i vrijeme

ti mi možda nećeš biti
al je more uvijek moje
čuva, pamti tragove
plovidbe tvoje i moje

Život je, a i moj posal, tija da poznan, družin se i buden prijateljica s ljudima legendama.
Mislin na legende u svitu iz sporta, znanosti, umjetnosti, politike, jet seta, ne ono šta se u nas pojavi u novine zbog golotinje, seksa, bunde, idiotizma pa umisli da ima neku važnost.
Neman tremu u odnosu na njih jer san se s nekima igrala na ulici još dok nismo razumili slavu, a kad su odletili u njezinu orbitu za me i s menon ostali su isti.
Većina legendi su obični, veseli, plačljivi, dišpetoži, sritno il nesritno zaljubljeni ka i mi.
Ima ih par za koje žalin šta ih znan, pokvarili su mi gušte, ne mogu više uživat u njihovin djelima ka prije jer su zločesti, bahati ljudi koji bi bili takvi i da metu grad.
Od svih legendi koje san ikad upoznala najviše volin našeg malog čovika šta je na ovin prostorima u surovin uvjetima gologa krša i dalekih otoka opsta, priživija i još se ne da.

Zore, učimo tekst pismice



evo ti i diple i gusle



i ja u kafiću uz more jerbo bez mora ne znan

Sestru boli pa je pusti svit doša u vižite u vikendicu na A la plaž.
Triba to najist i napit, ja bila domaćica, Frane pomaga točit i rizat.
Vikendica ima jedan stančić u prizemlje, jedan na kat i jedan u potkrovlje.
Frane i ja smo nako umorni ostali prinoćit u potkrovlje.
U srid noći trese me, zove, budi.

-Šta ti je, šta me budiš ?

-Iman ti nešto reć.

-Sada, jesi poludija ?

Ajme onom ko me probudi, još vako nasilno poslin ure-dvi sna.
Zna on, proša je tu školu, ne bi me budija za ništa.

-Iša san u zahod. Nisan palija svitlo da te ne probudin, nego san polako, pipajući doša, sija i za minut se usra od straha.

-Kojeg straha ?

-Aj digni se i poviri s menon. Upanti da nisan nigdi palija svitlo.

Uf, s kin ja živin, al ozbiljan je pa se dignen i s njin u zahod.
Svitli ka da gori miljun svića, nije mi svejedno, svitlo nije upaljeno, okrićen se u tri kvadrata, gledan...aaaaaa...

-Frane, bižimo ća, ode su duhovi.

On da će krenit a mene uvatija cerek, jedva san uspila reć :

-Digni glavurinu tukac, ma ne tukac nego ćoravi mjesečar !

Zahod ima krovni prozor, kroz prozor upa pun misec i svitli svon snagon.


P.S.
Učin lipit sličice pa za početak evo moj omiljeni sportaš, je da se teke umorija, al gušt ga je vidit.
Fala Curama na sličici !