Kad radin okružena san tehnologijon pa to šta u prosjeku svakih sedan sekundi skočin povirit jel Blog još živ i šta je ko od vas reka ne čudi.
Između dva poslića sitna blog-pauza.
Kad san kući uključeni su komp i laptop iz navike i potribe, na mailove mi dolazu raspored za posal, pisma, zezancije.
I opet virin svaki tren.
E, al ovo na putu me iznenadilo.
Znatiželjna skitnica ka ja uvik je grabila društvo, pismu, smij, tila sve i svugdi.
Ovaj put zdimila bi tuđi laptop i trči na blog, onda trči u sobu na svoj.
Tu san gubila živce zbog loše hotspot veze, svađala se noću s T-comon.
Ovisnica.
Triba mi povijest bolesti.
I marš u kliniku za odvikavanje.
u prvim danima
bio mi je svuda
ko u planinama
kotrljala se gruda
pa postala lavina
posve sam luda
u druge dane
nož me reže
na blogove razne
oči mi bježe
a riječi mazne
tajim sve teže
i ovih dana
blog je još tu
ali me slama
poć će po zlu
spušta se tama
na igru tu
APDEJT
Izličena san !
Cilih 5 uri nisan povirila, di ćeš više ?
Post je objavljen 17.10.2007. u 23:42 sati.