bijeli koralj

Sestru boli pa je pusti svit doša u vižite u vikendicu na A la plaž.
Triba to najist i napit, ja bila domaćica, Frane pomaga točit i rizat.
Vikendica ima jedan stančić u prizemlje, jedan na kat i jedan u potkrovlje.
Frane i ja smo nako umorni ostali prinoćit u potkrovlje.
U srid noći trese me, zove, budi.

-Šta ti je, šta me budiš ?

-Iman ti nešto reć.

-Sada, jesi poludija ?

Ajme onom ko me probudi, još vako nasilno poslin ure-dvi sna.
Zna on, proša je tu školu, ne bi me budija za ništa.

-Iša san u zahod. Nisan palija svitlo da te ne probudin, nego san polako, pipajući doša, sija i za minut se usra od straha.

-Kojeg straha ?

-Aj digni se i poviri s menon. Upanti da nisan nigdi palija svitlo.

Uf, s kin ja živin, al ozbiljan je pa se dignen i s njin u zahod.
Svitli ka da gori miljun svića, nije mi svejedno, svitlo nije upaljeno, okrićen se u tri kvadrata, gledan...aaaaaa...

-Frane, bižimo ća, ode su duhovi.

On da će krenit a mene uvatija cerek, jedva san uspila reć :

-Digni glavurinu tukac, ma ne tukac nego ćoravi mjesečar !

Zahod ima krovni prozor, kroz prozor upa pun misec i svitli svon snagon.


P.S.
Učin lipit sličice pa za početak evo moj omiljeni sportaš, je da se teke umorija, al gušt ga je vidit.
Fala Curama na sličici !