Komentari

kintsukoroi.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • Annabonni

    od sukoba mišljenja, nitko izgubiti glavu neće sva sreća, ali ne bi trebalo da sukob ili neslaganje kidaju niti koje nas ovdje vežu.
    Poznato ti je,da s malo razumijevanja smo u stanju racionalizirati i shvatiti da je ovo samo blog i da samo komentarima "ratujemo"
    Ti si dobra duša koja upija poput pamuka -sve

    avatar

    24.09.2024. (14:02)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Niti se ne kidaju uslijed neslaganja. Neslaganje je poželjno, jer smo davno naučili ili trebali naučiti da kad svi misle isto- nitko ne misli dovoljno.
    Niti se kidaju uslijed uvreda, nebiranja riječi i bezobrazluka.
    Ja sam dosta osjetljivija.
    I što sam starija, svjesnija zašto su ljudi odavde otišli.

    avatar

    24.09.2024. (17:56)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    ja sam miroljubiva : zabole me neki ljudi, ali sklona sam oprostiti.....malo smo tu drugačije " usađene " u stvarnost života

    avatar

    24.09.2024. (18:19)    -   -   -   -  

  • Dvi, tri riči...

    Nakon kiše dolazi sunce, ja sam ponovno...mi smo ponovno svi na okupu i to mi je bitnije od svega.
    Imam novi posao i novo učenje svega vezano uz to, opet sve iznova, ja sam vječiti početnik i ne mogu se bakćati s blogom...
    Tugu nisam znala pisati - ja živim i dišem za sreću.
    ...
    Uletim tu i tamo pročitati nešto lijepo... od dragih ljudi i... to je sve.
    ...
    Grlim se više, još jedan razlog zašto me nema ;)*
    ...
    Pusti to...

    avatar

    24.09.2024. (18:40)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ opraštam i ja kad mi se kaže oprosti:-) u suprotnom, beskrajno opraštanje dođe ko poziv na još uvreda. Nešto kao da se ne voliš.
    @ you are apsolute beginner:-) i to je baš lijepo. Učenje novog je predivno. Od jednog me tugovanja spasilo upravo to- učenje vožnje.
    Super je da ste na okupu i da dišeš sreću
    Neka zagrljaj nikada ne olabavi:-*
    .....puštam...ništa i nikog ne držim..

    avatar

    24.09.2024. (18:46)    -   -   -   -  

  • j.

    Ne stignem više sve pohvatati. Ako se tu slučajno radi o meni i o jučerašnjem prisjećanju na Mikija koji kaže da se boji jer da je promašeno - kao moje patentirano mamuzanje mrtve kobile - tumačiti prastare biblijske tekstove o robovanju žena pored živa i zdrava eksploatiranja istih u današnjem sustavu vrijednosti, kuluka, plaća i gospodarstva; i o mome citiranju Simone de Beauvoir, jer moraš nečim potkuriti na jednoj strani da bi nategao na drugoj - ne znam kakve to veze ima s tobom; tebe nisam imao uopće u vidu; kao nedavni nesporazum o Flixbusu. Mariano bi rekao da na tankoj stapci priče imam puno grančica digresija, ali još mi nije otkrio što je recept za to; progresija? :) Za svaki slučaj, ukoliko si se bilo čime ti ili bilo tko drugi s moje strane našli povrijeđenim, ispričavam se i žalostilo bi me stvarno da se netko osjeća loše. Ako me pak podudaranje naslova ovog teksta i tvog komentara kod mene navelo na krivi trag pa po njemu pišem sve ovo, onda sam jednostavno bedak, nema se tu što drugo reći. Možda jedino: sjajno je vidjeti i razlikovati živu vjeru od religije; živoj vjeri nikakav svijet ne smeta.
    Kaj sam još htio reći, ma niš, kidam u krpe, sutra sam cijeli dan na kotačima. Ne treba blog shvaćati preozbiljno, bar se meni tako čini. Znam sada već za bar dvadeset ljudi kojima je blog bio prijelaz u neku novu priču, u poslu, životu, snalaženju, osobito s riječima; blog je carstvo riječi prije svega; sjajno je da postoji ovo još malo dok ga biznis ne dokusuri... Sjajno mi je nadasve pročitati i ovo što je napisala Dvi-tri. Zapravo, polako počinjem uviđati da ovdje na blogu radim loše stvari, najčešće napišem jedno a ljudi pročitaju drugo - i da to nekako polako ali svakako moram utrnuti; idem dalje; hvala od srca na toj spoznaji...

    avatar

    24.09.2024. (21:35)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ samo sam se nadovezala na tvoj odličan i inspiritivan post, apsolutno niš drugo:-)

    avatar

    24.09.2024. (21:54)    -   -   -   -  

  • jelen

    Blog nisam otvarao od proljeća do jučer. Ako sam dobro pohvatao trenutne odnose, moj prijatelj Mariano sada formalno vodi Apače Indijance...dođe im ko poglavica...To me neugodno iznenađuje, makar u retrospektivi gledajuć neki znaci su ukazivali još proljetos u tom smjeru. Kaj moreš... nekak valjda bu!

    avatar

    24.09.2024. (22:34)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ bu nekak:-)

    avatar

    25.09.2024. (06:13)    -   -   -   -  

  • Ypsilonka

    Nisam ništa čitala i ne znam o čemu se radi?

    Ovaj opis siromaštva koji si sebi zaljepila da je iznutra me je prenerazio.
    Daj, gdje si ti od unutarnjeg "siromaštva". Samo nekada dođu dani da nismo raspoloženi i kritični smo prema sebi.

    Uvježban mi je mozak da selektivno pamti, odnosno brzo zaboravlja povrede.
    Da nije tako tko zna što bi bilo sa mnom?

    Kad pomislim na blog i blogere osjećam toplinu. Lijepo je kad takve emocije žive u nama.

    Ne znam što je bilo na blogu, ali s obzirom je bilo na blogu, nije tako važno.

    Lijepa si iznutra, baš takva kakva jesi.

    avatar

    25.09.2024. (17:53)    -   -   -   -  

  • Sarah

    @ nije ti to samo siromaštvo u financijskom smislu. To ti je tuga. To je usamljenost. To je praznina.
    Konkretno, predugo nisam plakala, predugo nemam vremena sjest i plakat. Predugo se samoj sebi gradim jakom, jačom nego što jesam.
    To dugoročno nije dobro.
    Ukratko, situacija me tjera da moram biti stup, potporanj, utjeha i zagrljaj. A meni je potrebno nasloniti se.
    Može li se stup nasloniti sam na sebe?:-)) možda na drugi stup? Pa onda zajedno načine prolaz...
    Uglavnom, moram se napit da se malo opustim i zaplačem( ko žena, čovjek:-)

    avatar

    25.09.2024. (20:32)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...