Komentari

marcelloncaric.blog.hr

Dodaj komentar (13)

Marketing

  • StoryBook

    *

    avatar

    16.03.2021. (21:27)    -   -   -   -  

  • nisan EL DIABLO

    Izvrsno, svaka čast pari mi sebe vidit... kalvarija do Beograda..
    pa vlak za Kragujevac, kasarna na kraju grada.. obuka, dril...
    i onda vojnički klub, postavljanje izložbi, zidne novine razglas, ćata...
    pisanje dnevnih zapovijedi i bukvica, gitara, sviranje i pivanje
    u Domu JNA, po selima, školama . Vratija si me ohoho godina unazad! :)) Lp.:)

    avatar

    16.03.2021. (22:22)    -   -   -   -  

  • luki2

    Na kraju je, kao uostalom uvijek u životu, sve došlo na svoje. Pozdrav.

    avatar

    16.03.2021. (22:36)    -   -   -   -  

  • StoryBook

    Eto, drago mi je da se još neko prepozna/l u ovoj priči.

    Luki2, da na kraju je došlo na svoje.. Neke stvari su mi išle na ruku.

    avatar

    16.03.2021. (22:51)    -   -   -   -  

  • .Annabonni

    Nije bogami, postojala je oduvijek kao domovina........Što neki misle suprotno ili drukčije neka misle ; trebalo je sve to izdržati i ostati svoj

    avatar

    16.03.2021. (23:11)    -   -   -   -  

  • Galaksija

    povijest u ich formi :)) hvala ti na ovome.

    avatar

    16.03.2021. (23:40)    -   -   -   -  

  • Litterula

    Imao si sreću što si talentiran pjevač, a vidi se iz priloženoga da imaš dara i za pisanje, pa možda i taj roman ipak jednom dođe na red

    avatar

    17.03.2021. (06:30)    -   -   -   -  

  • j.

    Ja sam sačuvao obje, sve skupa ravno dvije godine života. Bolje bi bilo da sam za to vrijeme odradio kakav postdiplomski ili nešto korisno, ali svi oko mene su tako, pa i ja. Malo drugih stvari sam odradio u životu zato što su tako radili i drugi, pa se nerijetko pitam jesam li morao i to? Puno je tih dugova koje čovjek u životu potpiše rođenjem; dugovi domovini, obitelji, prijateljima, susjedima, učiteljima i učenicima; stalno netko traži neka jamstva, vrijeme, život. Što nam manje trebaju drugi ljudi, stvari, navike, nekako mi se čini da smo bogatiji i zadovoljniji.

    avatar

    17.03.2021. (06:35)    -   -   -   -  

  • bellarte

    Ha, ha.. Zanimljiv vojni put... Svima nam je bio sličan..
    Ponekad krene rasprava u društvu, a onda je never ending story... Svi imaju svojih doživljaja.. i iskustava, ove današnje generacije(srećom!) nemaju taj put ni takav drill, ponekad (možda?) bi im i trebao...

    avatar

    17.03.2021. (07:11)    -   -   -   -  

  • Violenta

    Svašta ste prolazili vi dečki, daleko od doma i domovine
    koja zaista nije pala s Marsa! :)

    avatar

    17.03.2021. (07:50)    -   -   -   -  

  • StoryBook

    j., znači da su ipak paralelno postojale dvije vojne knjižice, ova za Juge i ona samostalne države Hrvatske. Pa to je i logično za mladiće koji su mobilizirani tijekom rata bez JNA iskustva, ali čudi me da si ti imao i tu drugu, a meni je sve upisivano i dopisivano u ovu iz daleke 1975.

    avatar

    17.03.2021. (10:32)    -   -   -   -  

  • j.

    Pa i ti si imao zelenu prije ove smeđe. Nisu ti valjda u ovu sa hrvatskim grbom upisivali 1975 Svilajnac, tada se za takav grb išlo na Goli? Moguće da su u ovu 91 prepisivali iz zelene? Ja eto čuvam obje :).

    avatar

    17.03.2021. (21:59)    -   -   -   -  

  • StoryBook

    j. u pravu si, previdio sam da je postojala i ta valjda zelena knjižica prije, baš zato jer je u tu novu uz staž iz domovinskog rata preneseno sve iz stare, pa i sva četiri žiga i datuma iz JNA, dva iz Svilajnca, dva iz Sremske Mitrovice. Slike nema ko što je nije bilo u staroj itd. Ne sjećam se točno kad sam tu knjižicu mijenjao, vjerojatno po nekom pozivu odmah početkom devedesetih jer ima žig područnog ureda Maksimir gdje sam tada pripadao, ali ni da mi je stara vraćena jer bi je valjda imao. Možda je odmah poništena? Malo mi je to nejasno. Hvala na hintu, :)

    avatar

    18.03.2021. (09:29)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...