Komentari

potok42.blog.hr

Dodaj komentar (11)

Marketing

  • shadow-of-soul

    link

    ovo je jedna moja davno napisana pjesmica, imala sam malo godina i puno mašte i puno neke gorčine u tim godinama kad je napisana, imala sam mislim negdje 19 godina kad sam je napisala :)

    avatar

    10.04.2019. (18:12)    -   -   -   -  

  • Annabonni

    još nije trenutak
    da se ne pomiriš sa samim sobom.
    ni vagoni,ni putnici............vrijeme je slučajno za oboje, a vrlo čisto izvan očekivanja unatoč obostranoj dotrajalosti.....

    avatar

    10.04.2019. (18:13)    -   -   -   -  

  • Dinaja

    tko će zgužvati novine... tko oprati prozore... divna je tvoja poetska metaforika... močan je tvoj izričaj... čitam i osjećam kovitlac neurona u misaonom režnju... :)

    avatar

    10.04.2019. (18:32)    -   -   -   -  

  • meroveus

    One Way Ticket

    avatar

    10.04.2019. (19:21)    -   -   -   -  

  • Sarah

    Neko vlakom, neko avionom...al svi smo mi prekrasni putnici kroz vrijeme...

    avatar

    11.04.2019. (07:14)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Ma, pomiriš se i kreneš dalje.
    Nema drugog izbora.

    avatar

    11.04.2019. (07:24)    -   -   -   -  

  • jeka

    Prije rezališta stojiš godinama na jednim mjestu dok kroz tebe maršira krem de la krem ,narkomani,klošari i pripiti pjesnici :) na trenutak mi je glavom projurio onaj poznati miris starih vlakova, onih u kojima se pušilo. Danas su ljepši,prpošniji . Muslim da im je život užurbaniji. Tko zna koliko je to dobro za njih?:)

    avatar

    11.04.2019. (09:03)    -   -   -   -  

  • iris

    pomirio si se?

    avatar

    11.04.2019. (11:56)    -   -   -   -  

  • TEATRALNI

    Predočio sam sliku u glavi dok sam čitao. Dobra metafora.

    avatar

    11.04.2019. (22:56)    -   -   -   -  

  • Motion

    U ovo doba kiše i nemilih vagona treba se pomiriti sa svime.
    Blaženi spokoj. Ipak, buditi se prazan i zagubljen, to je velika blagodat ponekad.

    avatar

    13.04.2019. (10:26)    -   -   -   -  

  • viviana

    ... Zbunjivala me negacija
    još nije trenutak ne pomiriti se sa sobom koji se miri
    .. ?
    možda život tako i protječe, trajno, između još ne mirenja i mirenja, usporedno, a sve između je kao most što spaja te dvije obale, ili
    rijeka što između njih teče, spajajući ih sobom koliko i razdvajajući, ili
    kao pragovi između tračnica pruge života...

    avatar

    23.04.2019. (14:42)    -   -   -   -  

  •  
učitavam...