Komentari

nissnisa.blog.hr

Dodaj komentar (29)

Marketing

  • samo za vranju

    Divne, zadnju bih rado proživjela.

    avatar

    31.07.2017. (13:40)    -   -   -   -  

  • DOMENICO

    nisi zaboravila fotkat.. drži se!

    avatar

    31.07.2017. (13:46)    -   -   -   -  

  • stara teta

    kajgot!
    nisi ti od takvih. ponekad, znaš, bude mi krivo što takav ionako ne može biti svatko :( a bilo bi tako lako, bilo bi tako glatko.

    avatar

    31.07.2017. (13:50)    -   -   -   -  

  • .

    S ovoliko topline u zadnjoj fotografiji ćeš se uvijek prisjetiti :)

    avatar

    31.07.2017. (14:13)    -   -   -   -  

  • Sukiyaki

    Da, takvi strahovi sigurno postoje jer na do njih odvode određene situacije s kojima se ne znamo boriti ili se borimo ali gubimo snagu svakim odupiranjem. No, ja u tebe vjerujem Nisa, nećeš se ti izgubiti. LP

    avatar

    31.07.2017. (14:13)    -   -   -   -  

  • Nisa

    @Mela- I ja joj se često vraćam

    @Domi- Jok, nisu nove fotke, mislim da su samo neobjavljene, ne fotkam već neko vrijeme, bar ne onako kako ja to zamišljam
    Hvala ti :)

    Eh @Teta- i ja sam mislila, dok nisam

    @V- Na to računam!
    :)

    @Suki- Hodajuća nepripremljena masa tijela, tako nekako se vucaram po ovom svijetu, trenutno.
    Ima dana kad mislim da gubim razum, nadam se oduprijeti, već nekako
    Morat ću otvorit drugi blog za pisanja :)

    avatar

    31.07.2017. (14:23)    -   -   -   -  

  • Sukiyaki

    Razumijem te u potpunosti Nisa. Ja to činim i dan danas i vjerojatno budem uvijek.

    avatar

    31.07.2017. (14:28)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Znam @Suki ...

    avatar

    31.07.2017. (14:28)    -   -   -   -  

  • Olja

    Ljube, ne smiješ se predati, dopustiti nespokoju i tjeskobi da uzme krila
    jer se ona lako razmaše, pa ju je teško utišati... Moraš biti hrabra
    i natjerati se, pronaći zrna ljepote u nečemu što te prije radovalo
    ili nečem novom... Uzmi fotić i hodaj... hodaj i fotkaj dok ti se
    uspavani atomi ne probude. :-*

    avatar

    31.07.2017. (14:47)    -   -   -   -  

  • Nisa

    @Olja- Previše se lako razmaše, samo udah i sve obuzme
    Znaš šta, jedva čekam da ovo ljeto završi više, da se raščisti sva ova gužva po cestama, ulicama, gradu i sav ovaj mravinjak ljudi, pa da opet uhvatim neki svoj ritam.
    Ja sam stvarno bila uvjerena da sam jača, puno jača, psihički, ali samo puf od totalnog raspada :)

    Zna li tko,
    osim samih vježbi disanja i sugestivnog odmicanja misli ( bilo kakve farmaceutske pripravke odbijam) ima li još metoda za hvatanje ukoštac sa anksioznošću?

    avatar

    31.07.2017. (15:03)    -   -   -   -  

  • modrinaneba

    Samo fotkaj Nissa...to je ono pravo za dušo i srce...Čuvaj se!!!

    avatar

    31.07.2017. (15:08)    -   -   -   -  

  • luki 2

    Nema šanse da se zaboraviš.......Radi što Te veseli, da li je to citanje, pisanje ili fotkanje - a može i kombinacija.....Daj, borac si Ti, nemoj pričati da nisi.....Vole Te L B G

    avatar

    31.07.2017. (15:14)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    zagrli svoju anksioznost....zagrli je ko malo dijete i zahvali joj se što ti pravi društvo....izljubi je i šapni joj da te ne mora tako čvrsto čuvati i držati....reci joj da si dovoljno jaka i sama, da su ti dovoljni zagrljaji onih koji te vole....zna anksioznost da je samo privremeno stanje, razumjet će i otići ća, ko i svi ovi turisti....
    vruče je i nije za trčanje, ali nikon se neće oznojiti ako ga prošetaš....
    volim te, mala !
    fotke su odlične, to znaš...:-))

    avatar

    31.07.2017. (15:20)    -   -   -   -  

  • Lastavica

    Pored vrhunskog fotografa, polako se rađa poetesa...

    avatar

    31.07.2017. (15:24)    -   -   -   -  

  • Mi. Ljudi s rupama

    Fizička aktivnost...
    Drž' se mala :*

    avatar

    31.07.2017. (16:22)    -   -   -   -  

  • Nisa

    @Modrina- Ne ide mi fotkanje u zadnje vrijeme, ali trudim se
    Čuvaj mi se :)

    @Luki- Dalo bi se raspravljati o tome, o i te kako!
    :) Pozdrav Vam :)

    @Kvoco- Ne znam, ne znam neke stvari pustit i otpustit, učahurile su se tu sa mnom i pokušavam ponovno pronać (su)život sa sobom
    Da ne pišem ovako javno i transparentno rekla bih ti da sam skroz sjebana :)
    (Fotke su stare ;) i grlim :) )

    @Lasto- Haha držat ću se ja onoga što znam :)

    @Rupo- Najveća aktivnost mi je gibanje prstom preko daljinskog od klime :)
    :*

    avatar

    31.07.2017. (16:32)    -   -   -   -  

  • AnaBoni

    Ne čudi se : doza tupila je normalna, svaka druga aktivnost je apsurd

    avatar

    31.07.2017. (17:01)    -   -   -   -  

  • Čuvarica pinkleca

    jebeš čovjeka koji nikad u životu nije bio sjeban.....taj je takav kontrol frik da treba od njega bježati....kad dođeš u Zg javi se, uz jednu kavu naučiti ću te jednostavnu tehniku iz NLP psihoterapije.......idem ti ostaviti poruku...

    avatar

    31.07.2017. (17:31)    -   -   -   -  

  • dnevnikJR

    Možda da si ipak dozvoliš biti malo "dolje". Tugovanje je put koji nije dobro izbjegavati..Slazem se s Čuvaricom...prigrli svoju tugu, isplači, odleži ako treba, bulji u plafon, slušaj glazbu sukladnu svom unutarnjem raspolozenju i jednostavno si dozvoli (bez grižnje savjesti i straha) "biti" malo u tom "modu". Ali..naglasak je na svjesnosti. Svjesno si dozvoli biti TU di jesi sada. I onda svjesno izađi iz toga...Stvar je izbora, koliko god nam se ponekad činilo kako stvari nisu u našim rukama, mi smo gazde. Ujedno se slažem s "mi.ljudi s rupama", probaj pojačat fizičku aktivnost, ali ne tipa hodanja bicikla i sl. jer ti u njima misli i dalje slobodno plahutaju..nego neki sport npr.s loptom jer u takvim aktivnostima misli su ti usmjerene samo na taj objekt...Benefiti su višestruku...jednosmjerno koncentriranje misli npr.na loptu (odbojka, nogomet, kosarka, meni najdrazi stolni tenis, bagminton i sl) ima gotovo meditativni učinak, dok je ujedno i fizički napor izvrstan kako za tijelo tako i za nemirnu dušu...Drži se...pozz

    avatar

    31.07.2017. (18:04)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Kutak za istresanje duše


    Prošlo je 6 i po mjeseci otkako mi pape nema. Sa smrtnošću se čovjek miri kao dio našeg mehanizma života
    Kroz njegovu bolest bila sam u strahu, ali uglavnom optimistična. Uz njega, stalno. Čitala sam, istraživala, otprilike znala što očekivati, informirala i njega, bodrila ga, slušala i pomagala kako sam znala i mogla.
    Dvije godine nisam spavala, normalno u komadu jer su se zaredala loša stanja gušenja, neprohodnosti zraka i posljedica kemoterapija.
    Kopnio mi je naočigled, polako.
    Nije pričao o smrti, o odlascima o ničem važnom, ali strah u njemu i svugdje oko nas je bio vidljiv, opipljiv.
    Smrt je sastavni dio života, svakodnevno mantram.
    U tu subotu sam provela popodne vanka, šetajući s priljateljicom na nagovor svih oko sebe da se malo maknem iz kuće i cijele te situacije.
    Smijale smo se luđački nas dvije, fotkala sam maslačke putem
    I onda, panični poziv...nije dobro
    A bio je dobro taj dan, bio je odlično taj dan. Skupa smo ručali, smijali se dnevnim glupostima, obrijao se i mirisala je cijela kuća po njemu
    Strka, panika, kola hitne pomoći, paljenje sirena
    12 sati smo proveli u bolnici. Uz par boljih trenutaka uglavnom je bio u strašnim bolovima i zapomaganjima.
    Proganja me njegov krik boli, čovjek koji nikad nije jauknuo za nikad ništa u životu
    Radije ću umrit nego dočekat ovakav jutro- eto, to ne mogu, rečenica koja me sustiže stalno i uvijek
    Luđački sam vozila doma da mu donesem čistu pidžamu i vratim mu je u bolnicu, njegov kušin, a znala sam da jutro neće dočekat
    I nisam ništa rekla
    Tako sam istrivijalizirala smrtnost i oproštaj. Čista pidžama
    Nisam ga pozdravila, nisam ga zagrlila, nisam ga poljubila, otišla sam u noć plakat dok sam slušala zapomaganje i bol u hodniku, paranje grla pokušajem hvatanja zraka, životinjski urlici
    Idući put sam mu stisla već ukočenu ruku u kojoj nije bilo više njega
    I smrt je dio života...
    Ljubomorna sam na sve one koji su otišli mirno, u snu
    Bez boli, bez te jebene boli zadnjeg udaha
    Gubim dodir sa ljudskošću, kao da sam rezervirala pravo na bol i ničija nije mjerljiva s mojom što je bezobrazno i totalno krivo na toliko razina
    Daleko je to od samog procesa tuge, toliko je nakupljenog bijesa i krivnje u meni da se pomalo bojim za svoje psihičko zdravlje
    Napadaji panike, nesanica, rastrojenost, luđački puls koji (kad uhvati) satima ne staje
    U neformalnom razgovoru sa doktoricom pripisuje to posttramutaskom anksioznom poremećaju
    Prvi korak je početi pričat, naglas, prestat potiskivat i s nekim jednostavno podjelit svoje stanje
    Privatno, ne pričam, zato imam blog ili tekicu ili neki vrag

    Fizička aktivnost je svakako jedna od opcija, ako se ikad više uspijem pokrenuti

    Prihvačam sve savjete, za komadić razuma
    :)

    avatar

    31.07.2017. (18:31)    -   -   -   -  

  • amarcord

    I tvoja je duša nerazdvojivi dio čarolije koju uočavaš,
    a da imaš oko, i smisao, to su ti sigurno mnogi već rekli.
    P.S. Malo me zbunjuju popratne riječi, ali dobro, život je to.
    Ne mogu reći da će biti bolje, jer kako bi mogao znati,
    ali znam da osjećaš detalje koji neki nikada neće.

    avatar

    31.07.2017. (18:40)    -   -   -   -  

  • Nisa

    Hvala @amarcord- na ovako lijepom komentaru
    Inače, nema puno riječi kod mene, nabasao si na fragmente ludila koje ponekad probiju na površinu i otpuštanja nedavnih trauma koje bi trebalo negdje izbaciti
    Hvala još jednom, puno

    avatar

    31.07.2017. (18:44)    -   -   -   -  

  • gogoo

    Lijepe slike kod tebe po običaju, a ja sam se do sada uvijek digao nakon pada, nekad brže nekad sporije. Moj otac nije dobro, ali uskoro će imati 92 g, i nadam se kako se neće patiti. Naravno, i smrt je dio života.

    avatar

    31.07.2017. (19:52)    -   -   -   -  

  • fantasy_

    Mnogo mi je žao, svestan sam da bih u slučaju nastavka mogao olako da skliznem u suvoparno pametovanje a to mi nije cilj: razumem i to i sve što ide sa tim. Ono što mogu da predložim jesu meditacije koje zaista pomažu. Za sve ostalo šta reći sem da nisi sama.
    Hvala ti na lepim fotografijama. Obožavam Florence + the Machine tako da pored njih sve bledi i ja to onako krajnje subjektivno........ (i jako mi je drago što ih očito i ti voliš, ili barem neke pesme, moj čovek)

    avatar

    01.08.2017. (00:13)    -   -   -   -  

  • shadow-of-soul

    iako su tvoje riječi teške i obojene tugom za tatom, slike oslobađaju dušu

    avatar

    01.08.2017. (10:30)    -   -   -   -  

učitavam...