Dva problema me muče trenutno i ne mogu zaspati, not yet anyway. Prvi je prazan želudac... Jbga, greška u koracima i financijama dovela je do toga da večeras idem sa samo 1500kcal u krevet. :D Not bad, rekli bi neki koji pokušavaju držati dijetu... To je donja granica do koje je još dopušteno „gladovati“... U prijevodu: neće mi ništa biti + smršavit ću kojih dvjestotinjak grama do sutra, hehehe... Kako slatko. Anyway, želudac mi se malo grči pa je teško zaspati...
No ne grči se on samo zbog toga, nego i zbog stresa. Naime, kolegica je prije kojih sat-dva javila da ispit iz parazitologije pada 1. srpnja. Trebao je biti 6., ali profesor ne može... On se sjetio da smo mu nekoć davno rekli kako nam 1.7. odgovara i sve je sredio da ispit bude taj dan... E sad, kolegicama odgovara, no meni ne... Zašto? Zato što taj isti dan imam i patofiziologiju... Hmmm... Obožavam ovakve situacije... Ne bi to bio nikakav problem, ali... There's always ali. Imat ću okruglo dva dana da naučim za ta dva ispita. Pitate se zašto ne više? Pa, da vidimo...
Sve do ponedjeljka, učio sam za dva petnaesta ispita (oba imam 5, if anybody's interested, ali to nije ništa posebno, jer radi se o bezveznim i malenim kolegijima, izbornim). Od ponedjeljka učim za neurofiziologiju, koja je 27.6., dakle u ponedjeljak. Neurofiziologija je jedan od glavnih predmeta ove godine, glavni ovaj semestar. Opsežna je, detaljna... Brutalno zanimljiva, ali i komplicirana za naučiti. Idealno bi bilo imati jedno 15ak dana za nju. Ja imam 7. Imao sam. Ostaje mi još vikend. I zato nema šanse da počnem raditi išta drugo...
Četvrtak mi otpada na labos... Jesam li vam rekao? Uskoro počinjem raditi na diplomskom! :)))))))))) Naime, pitali smo profesoricu, kolegica i ja, ima li što za nas (profa je jako zadovoljna kolegicom i mnome, bili smo požrtvovni, ostajali u labosu i kad nismo trebali, radili savjesno i bla bla...) i rekla je da ima. Upravo je dizajnirala novi eksperiment i treba joj pomoć...
Radit ćemo na miševima ili štakorima... Pretpostavljam štakorima jer se proučava osteoporoza. Žena se inače bavi flavonoidima, medom, propolisom te istražuje njihova svojstva, poput protuupalnog, protutumorskog, antioksidantskog... Osmislila je novi eksperiment, istraživat će neke nove spojeve te se koristiti novim metodama (u odnosu na svoja dosadašnja istraživanja)... Kolegica i ja ćemo se podijeliti na terapiju i prevenciju i navaliti...
Veoma sam uzbuđen oko početka rada, čak je i profa rekla da se veseli našoj budućoj „suradnji“. :) E, sad... To je povuklo za sobom i neke posljedice. Naime, ne idem doma. Tj., ne znam kada idem doma. Plan je bio otići doma polovinom srpnja, no to sada pada u vodu, jer profa želi da počnemo ozbiljno raditi već ovaj četvrtak! Dakle, nema ljeta! :D
Meni to ne smeta ni najmanje. Tako i tako mi se pretjerano nije išlo doma, a sada i ne moram. Kada profa ode na godišnji, otići ću i ja, možda desetak, dvanaest dana doma i to je to. I onda se vraćam natrag. Sve vrijeme koje ovo ljeto neću provesti u labosu na Zavodu na animalnu fiziologiju provest ću radeći. Ako se sve dobro složi, radit ću opet u CineStaru. Da, znam, nije baš nešto (tj. sjećam se onih svojih postova u kojima sam proklinjao CineStar i kleo se da nikad nogom obučenom u uniformu neću tamo stupiti), ali znate što? Nemam baš neki luksuz birati. Znam da neću baš svaki dan od jutra do mraka biti u labu, tako da ću si morati nekako ispuniti vrijeme. Planiram također i zaraditi malo love i kupiti si savršen smartphone najesen (hint, NIJE iPhone :P)... Ostvarivo. pogotovo ako budem radio dva mjeseca non stop :D CineStar i nije baš nabolja i najstimulativnija okolina, ali svejedno mi je. Čak i pristajem na svakodnevno jebanje u zdrav mozak. No moram se odmoriti od svog ovog nemogućeg mentalnog napora tokom ove godine....
Izmorio me PMF, strine mi... Dosta mi je više štrebanja!!! Oni svi seminari prije kojih dva mjeseca i sad ova stiska s ispitima, ma nikad mi nije bilo ovako...
Moji, naravno, nisu sretni činjenicom da neću doma. Ocu su sve lađe potonule... Ali jbga, i taj dan je morao doći kad tad... Mali ptić (pih, stari kokot već) više ne može imati taj luksuz „praznika“.... treba se raditi...
Jako se veselim radu s profom u labu i s kolegicom... Kolegica je baš zakon, lijepo smo se do sada slagali dok smo rezuckali mozgove i jetre i bubrege na prijašnjim zadatcima... Bit će to lijepo... Vas, naravno, čekaju dogodovštine iz laboratorija, znam da to Nessa jako voli! Ovaj put neće biti s kemijskog praktikuma, ali bit će jednako sočno, nadam se... Pogotovo jer ćemo sada biti u laboratoriju „sami svoji šefovi“ tj. neće biti one prisilne atmosfere kakva vlada na praktikumima...
Uopće mi nije bed što ću provesti čitavo ljeto u Zg-u... Bit će to potpuno novo iskustvo :D Jeeeeej... Anyway, izgleda da je želudac malo popustio, pa idem iskoristiti window of opportunity i zaspati prije nego se opet javi... :D Ostajte mi dobro! :*
P.S. Izašla je Mozilla Firefox 5... Moram priznati da mi se jako sviđa, nevjerojatno je brza i poslušna, unlike sve prijašnje verzije... :D
|