E pa ljudi moji, što da vam kažem? I to se moralo dogoditi kad tad.... Medo je učio svo ovo vrijeme.... Nije se nešto baš ubijao od posla provodeći besane noći nad knjigom (jer rekao je sam sebi da iz principa neće to raditi, vidit ćemo do kada će princip djelovati) ali radio je toliko da mu se ni postove nije dalo pisati, a nije niti imao kad...
Ali Medu je puko film od učenja i sada baš iz principa ne uči ekologiju jer, da citiramo Čuperka, „nema čime više učit“. A pogotovo zato što su Čuperak i on u srijedu sjedili u NSB-u od 9 ujutro pa do 7 i po navečer, učeći anatomiju bilja koju će tako i tako pasti ali sve je to bilo samo da steknemo osjećaj da radimo nešto korisno za sebe...
A mislim da je final blow mojim živcima bilo jutrošnje „đeenjeeeee“. Naime, trebali smo imati kolokvij u 10 iz anatomije. I ja se odlučih dignuti u 8, oprat i spremit, krenut u 9 i stić tamo 10-ak minuta ranije. I ja se ustanem i operem, spremim. U osam i po zove mene Čuperak (koja je došla tamo jako rano, nadobudna ludica...) i obveseli moj usnuli mozak informacijom kako je kolokvij u devet i po!!! Ja instinktivno nazovem malog gada da mu javim, on mi reče kako nema šanse da stigne iz Zaprešića za manje od sat vremena, neće ni dolaziti... Krasno....
I ja izletim iz kuće ko manijakalna nilska konjica, uopće se nisam pogledao u ogledalo da vidim što sam stavio na sebe od robe, strčim na bus u 8 i 45 koji NE VOZI TADA nego baš u DEVET!!! A inače uvijek ima bus svakih 15 minuta, ali baš u razdoblju od 8 do 9 ima samo u pola!!! Ma krasno.... Popizdih ja na sebe, Čuperak na nas obojicu!!! Kao da sam ja kriv!! I čekam bus, čekam, čekam, sijedim, lišće otpada, jesen stigla, evo zima kuca, djeca se grudaju, snješko se smije... Nema busa, nema ga, nema, zemlja progutala ga.... I dođe bus, pun znojih baba i dlakavih đedova, svi stenju kao da su iz grobova poustajali (možda i jesu, jer bus je ipak s Miroševca sišao) jedva skupivši sve kosti svoje, tek mišić poneki.... Uđem unutra, trpim nečije mamutsko stopalo na svome... I dok je vozač, došavši na okretište, razmišljao hoće li nam svima učiniti uslugu i otvoriti jebena vrata, TRI munjovoza su lijepo ZATVORILA svoja i otklizila prema Ravnicama.... Meni se ovo malo kose diglo na glavi...
Jer, iako sam znao tj. znam da ću roknut taj kolokvij, moram se barem pojavit na njemu kako bi bio u mogućnosti pisati šugavi ispravak... A mali gad neće moći ni to... Miser is.....
No, prošlo je sve to, uletio sam u učionicu baš u trenutku kad je dugokosi asistent namjeravao zatvoriti vrata (gle koliko vrata u jednom danu, nešto sudbonosno...).. Test? Kad god nisam imao pojma što napisati (a to je bilo, dakle, svako pitanje i po), napisao bi „kromoplasti“ ili „primarno i sekundarno“. Nešto od toga je čak i bilo točno, hehe... Ali SEDAMDESET posto nam treba za prolaz, toliko puno na jednom beznačajnom malom kolokviju!!! Evo opet će mi nervi zatitrat...
Ah, prekid programa uslijed nepredviđenih okolnosti (čitaj: Čuperak mi je nabila osjećaj krivnje i sad idem učiti:))))))) ), nadamo se da će se stanje stabilizirati uskoro... Javnost će biti pravovremeno obaviještena. Hvala na pažnji i do čitanja....
|