Evo, konačno sam skupio malo mira i tišine pa se mogu posvetit pisanju prvog ovogodišnjeg posta. Ovih dana me, naime, „ometala“ rodica koja je okupirala stan na dva dana tako da se nisam usudio pisat postove. ALI, budući da smo prvu noć ostali budni do tri ujutro jer je nju uhvatio emocijalni proljev, moja prevelika labrnja se nije mogla suzdržat pa joj je rekla za blog. Ja kad ne bi na gubicu progovorio, bi na šupak, garant!I to je sada prvi put da netko od familije službeno zna za njegovo postojanje (blogovo, ne šupkovo). Doduše, adresu još ne zna, moram razmislit hoće li je i saznat... Ali postoji mogućnost da i sama naiđe pa odsad moram bit pažljiviji u biranju riječi (yeah, right).
Inače, dotična rodica je ostala sablažnjena svojim rođakom (mislim na sebe, op.a.) nakon što je čula jednu stranu razgovora između Miška i mene. Nakon četrdeset minuta, kada sam poklopio, jedino što je pitala bilo je: „... je li Miško peder?“ I time je implicirala moju navodnu seksualnu opredijeljenost. Doduše, nas dvojica smo bili izrazito ljigavo „dražesni“ preko mobitela pa je sasvim prirodno to što je zaključila. Iza toga sam ja proveo sat i po vremena govoreći joj kako uživam u svom Mišku u svakom aspektu, kako ne mogu zamislit život bez njega i tako... Nakon stoiprvog srčanog udara, rekla je da želi svog starog rođaka natrag ali i da želi popričat s Miškom. Sutradan joj se ta želja i ostvarila, popričala je čak i sa Žutoperkom jer smo u tom trenutku nas troje bili u konferenciji. Ukratko, ostala je zbunjena.
Ali to je nije spriječilo da se izlaje ostatku svojih sestara. I ona mala uš, najmlađa rodica, mi je prčkala po mobitelu, našla moje „bezazlene“ poruke Miškecu i pitala sestru: „jesam li ja normalan?“. Pa recite mi je li neki veliki problem ako ja svog najfrenda oslovljavam s LJUBAVI, DRAGI, JEDINI, ako mu napišem da mi neopisivo nedostaje, da ga volim i da čeznem za njegovim cimanjem; ako svaku poruku završim s „Pusek u nosek“...??? Što je tu loše? Mislim, mogu se ja i kurvat i drogirat ako treba, ne znam, ovo mi je zasad draže.
Ma ljudi (i rodice, ako su već nanjušile perverziju), nas dvojica se samo zajebavamo, pa što vam je?! Imam ja svoju tihogoruću, nedostižnu, izrazitolijepu i takopredivnu opsesiju (ženskog roda...) ali o njoj neću pisat jer onda neću moć tri dana spavat od samih pomisli... Zato svoje ljubavne frustracije iskaljujem na Mišku.
Kad smo već kod njega, moram reć da se ljutim na njega i Žutoperka. Danas su njih dvoje proveli savršen dan u Zagrebu i uživali su, a ja sam patio u ovoj jebenoj Župi. Jest da smo se čuli mobitelom jedno stoput ali to nije isto. KAKO SE USUĐUJETE UŽIVAT BEZ MENE, SKOTOVI MALI GADOVSKI!!!??? Ah, kad će taj sedmi da odletim gore i sjedinim se s njima u perverziji... A sad moram napisat i par rečenica u Žutoperku tako da se ona ne osjeća kao da je na margini moje bijedne egzistencije. Dakle, fala Žutoperku što me zvala jučer čitav dan i pilala u vezi wireless routera, što me pilala u vezi satelicke (greška je čisto namjerna), što me pilala nevezano ni za što posebno, što je ukonferencirala i Miška naveče, što mi je ispunila dan jučer svojim virtualnim prisutstvom, što je cijela vrckava, zajebantski raspoložena i neobično perverzna. I da, Žutoperče, volim i tebe isto ko i Miška ali shvati, male stuff nisu za femaleice! Samo si dvojica muškarčina mogu slat onakve poruke bez bojazni od okoline... (??? ??? ??? ???)
A sada, na samom kraju ove tirade o Bog-te-pitaj-čemu, želio biH vas pitati jeste li sHvatili išta od ovog ispljuvka kojeg objaviH? Niste? Good, znači opet sam uspio... :)))
|