01.10.2011., subota

1.10.2011 Za moj rođendan se svake godine odigravao isti ritual. Moja mama je tog kasnog jesenjeg dana dolazila da me vidi i ja sam joj otvarala vrata. Stajala je tamo na stepeniku dok je vetar nosio lišće oko njenih nogu. U vazduhu se osećala zima, a ona je u rukama držala rođendanski poklon za mene. To je uvek bilo nešto malo i dragoceno, nešto što mi je dugo bilo potrebno a da ja to nisam ni znala. Sa velikom pažnjom sam otvarala poklon, a onda ga ljubomorno stavljala uz moje najdraže stvari. Kako su krhki bili ti pokloni iz ruku moje majke. Kad bi mogla danas da dođe na moj rođendan, ja bih je uvela u toplinu moje kuhinje. Onda bi popile čaj i posmatrale kako se lišće lepi za prozorska okna. Ne bih žurila da otvorim poklon, zato što sada znam da sam ga već otvorila onda kada sam otvorila vrata i videla je tamo, sa vetrom koji joj zapliće lišće oko nogu...

- 16:45 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.