27.07.2011., srijeda

Pilići To: "jadranka Porcic" U jednoj kutiji srednjih dimenzija držala je starica poveću vojsku pilića. Budući da su svi, mahom, nalikovali jedni na druge, teško je bilo poverovati da su iz različitih nasada. Međutim, vreme i izdašna ruka domaćice ubrzo obelodaniše istinu: bilo je golim okom vidljivo kako je jedno leglo naprednije od drugog. A takve promene nisu mogle da prođu neprimetno. Zbog sve učestalijih koškanja, kao i nesnosne galame koja ih je pratila, starica je bila primorana da brigu o njima prebaci na teret travnatom dvorištu. U početku se postiglo ono što se i želelo; sloga je zavladala, a red i mir ispuniše zajednicu. Samo, nažalost, to je trajalo prekratko! Već onog dana kada naprednije le-glo postade duplo veće spram svoje slabije sabraće, u dvorištu počeše da se sprovode nova pravila. Njih su, neumitno, nametali interesi jačih. Kao prvi znak da je, uistinu, došlo do sukoba unutar zajednice, moglo se videti na primeru razgraničenja. Tako je, od celokupnog dvorišta, zakržljalim pilićima dopao tek jedan ćošak, i to onaj u kome je nekakva grana zauzimala poveći komad prostora. Sve ostalo je potpalo pod vlasništvo naprednijeg soja. No njima ni to nije bilo dovoljno! Jer, iako su se, nesmetano, mogli i kočoperiti i šepuriti po svojoj prisilno stvorenoj teritoriji, oni su, da bi dokazali potpunu nadmoć, postavili jednog od najratobornijih petlića na zamišljenu graničnu liniju kako bi sprečavao moguće prelete niže rase. I zaista: kad god bi neko od sirotih mališana samo zapeo za crtu, dotični petlić, koji je ispod oka vrebao svaki njihov korak, iskakao bi kao oparen, a odmah za njim i nekolicina njemu privrženih vojnika, da spreče takav ispad. Pri tom bi im se u pogledu naslućivala spremnost i za najsurovije razračunavanje. I dok su ovi robovali svom vojničkom režimu, slabije je leglo slobodno, i bez ikakvih sputavajućih normi, uživalo u svim onim pogodnostima koje im je zatečeno drvo pružalo. Po vas dan se tu trčkaralo, skrivalo, a sve u veselom raspoloženju. Istovremeno se dosta polagalo na međusobno ispomaganje i uvažavanje. Pa ipak, njihova bratska ljubav nije tu prestajala; oni su goreli od želje da ponovo ožive zajednički život sa onima koji su ih tako nepravedno odbacili i prezreli. Međutim, svaki njihov pokušaj ka tom cilju, ostajao je bez rezultata. Umišljena kokoš nije u ovome videla drugo do očajničku potrebu da se, vidno slabiji, besplatno okoriste. Uviđajući da takvog sporazuma neće biti u dogledno vreme, kržljavci odlučiše da se ovo pitanje odgodi do daljnjeg. A to "daljne" zbi se ubrzo. Jednog jutra, dok su dva pileta, zaneta igrom, odmeravala snage, dogodi se da se jedno od njih naleže na tobožnju granicu. Naravno, to istog trena izazva revolt i skok zaduženog petla redara. Ostajući da bespomoćno leži na zemlji, pogleda uprtog u svirepog napadača, pile umalo da premre od straha. A onda se desi nešto što mu posve odvuče misli na drugu stranu: crna senka, koja, iznenada i naglo, poče da se širi po tlu, učini da ono zaboravi na svoj nezavidan položaj, te stade da opominje ugnjetača na opasnost! Ratoborni petlić je, uz ciničan osmeh, prezrivo odbio njegove reči, nazvavši ih - kukavičkom podvalom. Ali, na nesreću, kada je krenuo da prestupnika smrvi kljunom, u njegova se leđa zabiše oštre kandže kopca. I dok se ptica pobedonosno uznosila u visinu, očajnički krici mladog petlića rasparaše sluh spavača. Nevolja im je donela ono što razum nije; konačno su se svi pilići, okupljeni pod brižnom zaštitom ogromne grane, prepoznali kao braća. A bilo je, eh, mudrosti, potrebno tako malo da se nesreća izbegne! Jer, tamo gde postoje sličnosti, sa lakoćom se prevazilaze sve razlike. O tome svedoče oni koji imaju uši da čuju i oči da vide.

- 09:59 - Komentari (0) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.