28.06.2011., utorak

KAD GOD POMISLIM Kad god pomislim - više ne ide, Pogledam u ogledalo, nasmiješim se, namignem sam sebi i - gle - opet ide! Kad god pomislim - više ne ide, Zapjevušim pjesmicu, onako za sebe, Zazviždim s vrapcima, zacvrkućem s pticama i - gle- zaista opet ide! Kad god pomislim - više ne ide; uzmem toplu kupku, pa se čvrsto istrljam, obrišem i dobro namirišem I - gle - već opet ide! Kad god pomislim - više ne ide, posegnem za dobrom knjigom, sav joj se posvetim, onako po mome I - gle - uskoro opet ide! Kad god pomislim - više ne ide - pođem na dugu šetnju, kroz šumu, po zelenoj livadi, uzduž riječne obale, I - gle - stvarno opet ide! kad god pomislim - više ne ide - Poslušam najmiliju ploču, zaigram prstima po klaviru ili tek udaram takt po stolu I - gle - baš opet ide! Kad pomislim - više ne ide, popričam blisko s Bogom, o njemu i o svijetu i - gle -opet... ide!

- 17:25 - Komentari (2) - Isprintaj - #

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.