Bugenvilija
31.07.2009., petak
Crkla zvijer
|
Nema slika, nema tona. Dapace, nema nicega. Krepala mi makinjeta. O tugo o jadu! Sad se snalazim sa nekom prirucnom leptopicnom grozomorno neprakticnom. Strasno je kad se covjek, tj zena razmazi na prekrasnom Mekovom okruzenju, pa zaglibi na nekom hm hm cudnom cudu... Najteze mi pada cinjenica da ne mogu do svojih slika. Disk je ziv i zivahan. Cak i masina pokazuje znakove zivota ali ne zeli se samnom vise igrati. Pocrkali neki kondenzatori i tako to... Ne znam sto cu sad, dal da placem il da ridam... Sreca je jedino sto sam skoro sve podatke imala na vanjskom disku. Jedina je nesreca u toj sreci sto je vanjski tak zrihtan da ga cita samo Mek... Tek toliko da znate zasto nema novih postova, nema slika, a ja ne volim postove bez njih... Odoh utopiti tugu u nekoj tekucini koja nije voda... Dodatak: Sestro, sretan ti rodjendan!  Je je, znam da je bil jucer ali nismo jucer stigli. Bil je dar-mar i party u kindergartenu i triput smo bili kod doktora. Jednom kod naseg opceprakticnog djecjeg, pa onda poslijepodne kod urologa, da bi na kraju zavrsili u djecjoj bolnici u gradu u kojem su se blizici rodili, a nije nam bas iza vugla... Tak, bilo je skroz napeto do kraja dana. A onda sam jos morala pec kolace (kad smo skuzili da je Nyima ok) jer je danas bil zadnji dan u vrticu. Uglavnom, onesvijestila sam se iza jedan sat u noci, neposredno nakon sto sam Nyimi uvalila antibiotik. Pimpac se upalil u jedan dan do neprepoznatljivosti. Ne znamo sto je uzrok ali sad je sve pod kontrolom. Kozicu bumo morti morali ic operirat cim se upala smiri. Bilo bi prikladno rec, A u kurac sve! - al necemo bit prosti... Eto sad znas zasto te nismo zvali prilikom tvog vaznog jubilea i velikog i okruglog broja  Vole te i pusu salju, sestra i ostala kucna zgadija! |