Bugenvilija
07.11.2007., srijeda
Začarani krug
 Foto: Bugenvilija Ovo je sad već drugi mjesec za redom, a da je u kući stalno netko bolestan. Ne znam kakvi su ti virusi koji nas napadaju ali je očito da su prilično raznovrsni i otporni na moje čajeve i razna skupa apotekarska pomagala. Sad nas je u tome zaskočila i gnojna streptokokna angina, da nam kojim slučajem ne bi bilo dosadno, pa ponešto konjuktivitisa i sporadični proljevi, visoke temperature i promuklost. O kašljanju i šmrkljanju i konstantnoj upali sinusa ne želim ni zboriti. To se podrazumijeva i kad si zdrav kao dren. Ni dren više nije kao što se priča u narodnim mudrostima koje time gadno gube na vjerodostojnosti. Imunitet nam je kao u mrtvog konja. Ako se ovaj trend nastavi neću dočekati proljeće već ću se pretvoriti u puža golača ili kišnu glistu. Sve je počelo sa slikanjem mokre paučine u rane zore po maglovitom vremenu. Od onda nikako da se oporavim. Jest da su slike odlične ispale ali nekako sumnjam da se žrtva baš isplatila. Sve sam to još fino potkrijepila virusima iz vrtića, da ne bude zabune da su me možda virusi zaskočili u grmlju kad nisu. Najgore je što su klinci sad već treću rundu bolesni, a biti s njima doma konstantno 5 dana je za skočiti sa terase, što sam i učinila u par navrata. Lako za to da su samo doma ali moraju biti u krevetu. To je tragedija najveća jer ako nemaju temperaturu zadržati ih pokrivene u ležećem položaju je ravno magičnim moćima kojih baš nešto ne posjedujem u zadnje vreme. Pročitali smo svu literaturu za djecu, a bogme i onu koja nije samo za njih. Pogledali sve filmove po stoi prvi put. Dubila sam na glavi, pjevala i plesala i još koješta što je bolje da prešutim. A o "gešenkima" (poklonima) ni da ne pričam. Svaki izlet u dućan popratila sam kupovinom neke sitnice (srećom nisu izbirljivi). Nadam se da će ozdraviti pod hitno jer ćemo bankrotirati u suprotnom. |