Bugenvilija
14.05.2005., subota
Muholovac
 Ko o čemu ja o paucima, što mogu kad smo u prizemlju i svakakve beštije nam se motaju po kući. Uglavnom, glavni glumac ovaj puta je sasvim obični pauk križar koji je prezimio na mom kuhinjskom prozoru. Bio mi je cijele zime isprika da ne moram prati prozor. Zimi nema muha i uopće mi nije jasno od čega je siroti životario. Mršav, žgoljav, više mrtav nego živ ali je preživio i dočekao sretnija razdoblja. Tako je i nama u životu, ne cvatu nam uvijek ruže, posebno ne zimi. No da, mali paučak se duplo udebljao u zadnjih 10 dana. Ulovio je sam jednu, a jednu sam mu ja ubacila. Baš sam ga gledala jučer kad je radio novu mrežu. Vrlo elegantno, on je crn sa tim žutim ukrasima, šik. Nije moderan, to ne. Sad je moderno rozo. Baš sam danas vidjela par žena koje su se vrlo moderno obukle u prekrasne roze odjevne predmete. Nisam mogla skinuti pogled sa jedne u apoteci gdje sam oped mučila tetu apotekarku sa sljezovim korijenom, kojeg naravno nije našla, a ja sam zaboravila latinsko ime, eh. Uglavnom, gospođa pored mene obukla si je rozo odijelo, roze hlačice i rozi sako, nešto zaista prestrašno. Nisam mogla odvojiti oči, to mi se davno nije desilo. Takvu rozu boju ni Barbi ne nosi. Strava u doslovnom smislu. Ipak mi se više sviđa žuto crna kombinacija, elegantnije je u svakom slučaju. Puno govori o osobi koja to nosi. Sunčana razdoblja jako su rijetka ovog maja u Njemačkoj, zato svaki trenutak pokušavam iskoristiti na uređenje dvorišta. Trava je narasla opet ko luda jer sam prošli puta kosila u dan lista, ne moram ni spominjati da je i danas dan lista, a ja moram pokositi jer će popodne lupiti kijamet i ko zna kad će se ponovo posušiti trava da se može kositi, a da ne dobijem frape. Klince sam obukla ko polarne medvjediče i uvalila u kolica da gledaju što majka radi. Morala sam delati brzo jer je već na zapadu počeo neki prevrat koji nije obečavao ništa dobro. Nisam stigla neke specijalne zahvate na koje se spremam već dugo ali to je i zato jer mi je glava ko škaf, a i boli me pri tom, pa sam samo pokosila i objesila veš. Koja brzina, koje tempiranje, ma čudo neviđeno. Uglavnom, čim sam sa svim završila, digao se sumanuti vjetar koji je u prvom naletu prevrnuo tuje, a za njima i sve ostalo po dvorištu. Nevezano. Eh sranje. Ali ja sam posao obavila, a u međuvremenu je od pada tlaka u kuću uplovilo pet - šest muha, ljutih kao tigrovi Hong Konga. Koje su u sumanutom plesu čak tri završile u paukovoj mreži. Jedna se uspjela spasiti bijegom kroz vrata u bolju budućnost, a jednu baš pokušavam koknuti novinama jer mi skakuće po rukama dok tipkam. |