ponedjeljak, 24.09.2007.

Fade To Black

Blog je zatvoren dok ne dobijem inspiraciju. Ne, to ne znači da prestajem pisati.
To znači da se mogu vratiti za tjedan, 3 tjedna, dva mjeseca....
Ni u što više nisam sigurna. Ne znam hoću li dolaziti čitati vaše postove.
Nije ovo nikakav kraj. Recimo da se samo trebam...odmoriti.
Love you all=)
-Norah-

petak, 14.09.2007.

Live like there's no tomorrow!!!

Ogledavala sam se oko sebe dok sam u pratnji starijeg brata žurila prema pregradi između perona 9 i 10. Nije bilo nikog poznatog. Sigurno su već svi u vlaku, pomislila sam i pogledala na sat. Već je bilo 10 do 11.
"Shit!" promrmljala sam ispod glasa i lagano se naslonivši na hladnu pregradu prešla na peron 9 i 3/4. Zeus me slijedio poput tajnog agenta i usput nosio moje stvari. Ponovo sam pogledala oko sebe u potrazi za nekim poznatim, ali bilo je očito da su svi već u vlaku. Oko mene su se nalazili samo zabrinuti roditelji.
Brat mi je prišao i pružio mi kofer: "No, to je to, sis. Ae daj pusu pa idem."
Poljubila sam ga u obraz i s ogromnim koferom u ruci potrčala sam prema Hogwarts Expressu. Hodnici su bili puni učenika koji su se prešetavali iz jednog odjeljka u drugi. Isticao se visoki dečko zelenih očiju i duge crne kose koji je stajao nasred hodnika odavajući dojam da ne zna gdje bi dok su svi oko njega uzbuđeno trčkarali, grlili se i vrištali od sreće. Imao je tako upečatljive oči da stvarno nisam mogla skinuti pogled s njega.
«A jel bi ti bila tako dobra pa se maknula s vrata mog odjeljka?» moje buljenje je prekinuo ledeni glas Simbellmyne Blake. Nabacila sam najljubazniji mogući smiješak i okrenula se.
«Naravno, Simbellmyne!» rekla sam i pomaknula se da može proći. Drsko me pogledala. Bilo je očito da ju je živciralo što je zovem punim imenom.
«Hvala, Norah Alicia!» odgovorila je dobacivši mi otrovni smiješak i krenula niz hodnik. Ja sam učinila isto, samo u suprotnom smjeru. Simbellmyne i ja se nikad nismo voljele. I to je bilo uglavnom to.
«Ozzie!!!» začula sam ponovo njen glas. Iz čiste znatiželje pogledala sam natrag. Ta kučka je ljubila onog predivnog dečka duge crne kose. Živčano sam otvorila vrata najbližeg odjeljka i poprilično otresito upitala: «Slobodno?» Ugledala sam dvije cure mojih godina.
«Aha» rekla je crnokosa bliže vratima. Nagurala sam kofer u mrežu iznad i zavalila se u sjedalo. Iz džepa sam izvadila kutiju cigareta i ponudila im.
«Ne bi, hvala.» obje su odbile.
«Ak vam smeta recite.» pokušala sam biti pristojna što je bilo teško jer si još uvijek nisam mogla izbiti iz glave sliku od maloprije.
«Ma ne, sam ti izvoli, nije bed.»odgovorila mi je smeđokosa cura u kutu.
«Sorryte, nisam se ni predstavila. Norah Alicia Roschelle, 5. godina, Gryffindor.» rukovala sam se s obje i saznala da se zovu Rebecca McOwen i Evelyn Elyon Owens.
«Čekaj, pa jeste vi nove ili?» pitala sam.
«Zapravo da, mislim ne…ja sam se selila iz Hogwartsa u Drumstang, a sad natrag u Hogwarts.» rekla je Evelyn. Podigla sam obrve.
«Long story. Uglavnom, ja se vraćam na početak, a Rebecca je skroz nova.»
«Pa dobro cure…ja sam tu kaj god trebate. Uostalom, sigurna sam da ćete se same izvrsno snaći. A ako trebate…khm…komada, znam par pretty handsome dečki.» nasmiješila sam se.
***
Tri sata kasnije bila sam na željezničkoj postaji u Hogsmadeu.
"Molim da mi je vratite, mladi gospodine!" ispružila sam ruku tražeći Nathana svoju trzalicu koju je otuđio u vlaku.
«A-a.» zatresao je glavom.
«Zašto?» upitala sam vidno živčanija nego prije par sekundi.
«Hm… zato što mi se sviđa i zato što ne dam!» nasmijao se.
«Ha-ha.» rekla sam ukrcavši se u kočiju.
«Znaš to njegovo…nešto, što bi trebalo ličiti na smisao za humor stvarno počinje ići na živce.» požalila se Dora.
«Da, čak je počeo razvijati samovolju.» glumila sam zabrinutu vlasnicu majmuna.
«Zašto razgovarate kao da me nema?» upitao je Nathan. No Dora je samo nastavila po svom: «Tako je to kad mu previše dopuštaš…»
Ziggie se nasmijao našoj igranoj predstavi.
«A ti to zoveš smislom za humor?» Nathan se također nasmijao, ali posprdno.
«Torbom po glavi.» rekla sam Dori, no činilo da joj ne trebaju upute.
«I uglavnom, još jedna godina u Hogwartsu?» započeo je Ziggie. «Nadam se da se Cho Chang nije zdebljala, jer ak je, onda joj je guza fakat otišla kvragu!» primijetio je Ziggie. Sada sam se ja povela za svojim savjetom od maloprije.
«Hvala, ali stvarno nemam potrebu slušati o dupetu Cho Chang!» objavila sam da je taj razgovor završen.
Ziggie se nagnuo prema naprijed: «Pa naravno, kad ti imaš puno bolj»
«Ej!» viknuo je Nathan.
«Sorry, sorry, nisam ja kriv kaj ona ima dobru gu»
«Daj začepi!!!» opomenula ga je Dora.
«Pa dobro nemoj se ljutit i ti imaš sasvim pristojno dupence» izjavio je Ziggie.
«JESI TI GLUH?!?!?!?» kočija stala je stala u trenutku kad je Dora ustala.
«Možda, ali zato ja nisam.» Dusk je kao pravi kavalir otvorio vrata kočije i pružio Dori ruku da siđe. A Dora je kao prava Dora ignorirala tu ruku. Okrenula sam se i zgrabila Nathana za ruku. U velikoj gužvi uspjela sam ga odvući u jedan sporedni hodnik. Počeli smo se ljubiti. Primio me oko struka kad nas je prekinuo hladan glas.
«Jeste li razmišljali o tome da se pridružite nama ostalima u Veliko dvorani, gospodine Stevenson i gospođice Roschelle?» prodorni pogled Severusa Snapea bio je uprt u moje oči.
«Da, razmišljali smo, ali smo shvatili da nam je bolje ovdje.» odbrusila sam mu i okrenula se na peti.
«Hm…možda bi trebali naučiti svezati taj svoj jezik, gospođice Roschelle. Sutra, osam sati, moj kabinet.» Snape je zadovoljno rekao.
«Bit će mi zadovoljstvo, profesore.» okrenula sam se prema njemu i uputila mu široki osmijeh. On je nastavio u svom pravcu. Nathan me primio za ruku i poveo prema dvorani.
«Znaš, možda bi stvarno trebala…» počeo je spuštajući pogled.
«Možda bih trebala što?» zaustavila sam se i bijesno ga pogledala.
«Ma daj, ne ljuti se, neg jednostavno, uvijek si u nekakvim sranjima jer moraš odgovorit.» pogledao me molećivo.
«Ali to sam ja!!! Ja sam takva. Ne traži od mene»
«Ne tražim da budeš nešto što nisi. Tražim samo da se ponekad suzdržiš.» odgovorio je.
«Hmm…za to ćeš morat platit…» nasmiješila sam se i lagano ga poljubila.


p.s. E ljudi ajmo se pravit da sam ja bila prošle godine 4. godina jer ono malo mi je nezgodno da su svi likovi već 6. i sve tak da bi sad svi i dalje ostali peta...Tak da nemojte me korit zbog toga:D:D:D.
Pusa!!!

subota, 01.09.2007.

What the hell is going on, the cruelest dream, reality!!

«E pa, ovo su sigurno bile jedne od najboljih palačinki u mom životu.» izjavila je Lana nakon što je pojela i svoju petu palačinku.
«Aha.» mumljala sam dok sam pokušavala progutati svoju treću palačinku.
«Tek si na trećoj?» šokirano me pogledala. Bez mogućnosti da odgovori slegnula sam ramenima. Začulo se zvono na vratima. Pogledala sam na sat. 8 sati. To bi trebala biti moja mama koja se vraća s posla. Obrisala sam ruke i požurila otključati vrata.
«Bok, dušo.» umorno je pozdravila i poljubila me u obraz. Krenula je prema kuhinji, a ja za njom.
«Oh, bok Lana!» nakon što je ostavila vrećice na stolu pružila je Lani ruku.
«Dobra večer, gospođo Roschelle.» Lana je prihvatila.
«Norah, bi li voljela da Lana prespava kod nas? Ja i tako i tako ujutro radim, pa da ne budeš usamljena. Naravno ako se njena majka složi s tim…» predložila je mama. Lana i ja smo se pogledale s velikim osmjesima na licu i u isti glas rekle: «Naravno!»
Nedugo zatim Lana je na bezjački telefon nazvala mamu i dogovorila se s njom, a onda su naše majke nastavile taj razgovor same. Lana i ja smo po brzom postupku odmarširale u moju sobu i zaključale vrata.
«Di su mi produžne uši sad…» mrmljala je Lana pretražujući torbu koju je sova donijela malo ranije. Ja sam nervozno gledala u nju i pokušavala čuti nešto kroz vrata, što je bilo nemoguće. Imala sam osjećaj da je moja vlastita mama na mene bacila bešumato. Zapravo, uopće se ne bih čudila.
«Aha!» čula sam Lanin pobjedonosni usklik. Pružila mi je par produžnih ušiju i potjerala ih sa šapatom: «Idite, idite!»
Radi bolje koncentracije zatvorila sam oči. Uskoro sam čula glas svoje majke kako govori: «Ne znam, očito je da tu nešto ne valja. Kao što znaš i sama, red je zabrinut. Dumbledore je to povjerio Arthuru, ali uz sve obaveze koje taj čovjek ima ne možemo ni očekivati da takvim sitnicama posvećuje toliko pažnje.» tu je zastala slušajući glas s druge strane. Nakon par trenutaka šutnje, uzdahnula je: «Ne znam. Ne bih poduzimala ništa na svoju ruku, ali kako je krenulo…možda ćemo ubrzo biti prisiljeni na to. Na idućem sastanku moramo razgovarati s Dumbledorom. Znaš, ti nisi jedina od koje ovo čujem…i Rita je nešto spominjala, znaš da Archibald radi u Ministarstvu. I Danielsi su mi se isto potužili…imaju kćer, znaš, onu malu…mislim da se zove Lizzy? Uglavnom…nećemo o tome ovako. Nije dovoljno sigurno.»
«Da, dobro…vidimo se, pozdravi sve.»
Otvorila sam oči i par puta trepnula zaslijepljena jakim svjetlom žarulje. Lana je zurila u mene.
«Moramo javiti Dori, odmah.» odlučno je sjela za moj stol i počela kopiju razgovora pisati na papir.
«Da, ali javiti joj što? Zapravo nismo ništa saznale…» zamišljeno sam gledala kroz prozor. Lana je spustila olovku na stol i zagledala se u mene: «Da, možda…imaš pravo.» Otišla sam do linije i ubacila jedan Nirvana-mix.
«Ne znam…sve je tako sjebano u zadnje vrijeme!» Lana je uzdahnula i pogledala me suznih očiju.
«Hej, bejbi…» prišla sam joj i zagrlila je.
«I baš kad sam mislila da će sve biti bolje…Nije to samo zbog Voldemorta.» šaputala mi je na uho.
«Ma bit će to okej…sad ćemo se vratiti u Hogwarts. A onda će doći red na neka objašnjenja. Sam nemoj plakat, okej?» lagano sam se odmaknula i nasmiješila.
«Okej.» obećala je ona.
***
Lana je spavala snom pravednika kada je moje razmišljanje prekinuo povratak Gordone. Moja smeđa šumska sova je uletjela kroz poluotvoren prozor i spustila se na moj krevet. Odvezala sam joj pismo s noge i ona je odletjela u svoj kavez. Lana još uvijek ništa nije primjećivala. Umirući od želje da pročitam Alanovo pismo oprezno sam ustala i otišla do radnog stola. Iz torbe sam izvukla upaljač i zapalila svijeću. Bacivši još jedan pogled kako bih se uvjerila da Lana nije ničim ometena, razderala sam pečat i otvorila pismo.
Hej, Norah!
Moram priznati da me ovo tvoje pismo poprilično razveselilo, s obzirom da se čini kako se Nath još uvijek ljuti za ono na tulumu. Mislim ne znam zašto njemu stvara ako velik problem što sam poveo svoju najbolju prijateljicu na tulum…riješit ću to već, kad se vratimo u školu.
Nego, pitala si s kim sam se čuo…pa, s većinom dečki iz ekipe, osim već spomenutog Nathana. Ali ima tu još nešto, bolje rečeno netko. Stacy Peralta. Znaš, čovjek se činio skroz uredu i razumio sam njegovu možda malo pretjeranu sramežljivost, jer sam i sam bio «the new guy». I sama znaš da smo se sprijateljili i normalno, napisao mi je pismo negdje dva tjedna poslije završetka škole. Naravno, odgovorio sam mu. I tu je zapravo nastao problem. Nije mi odgovorio. Sova se vratila, ali nije donijela odgovor. I sama znaš da on nema sovu nego onog majmuna, pa mi je to bilo čudno. Nakon što mi mjesec dana nije odgovorio, u srpnju sam mu poslao još jedno pismo i ništa. Mislim, možda se čovjek preselio…ili nešto. Ali meni je tu u svakom slučaju nešto čudno. Uglavnom...ako ti znaš nešto o njemu, ako ti se javio...
Ma dobro. Nego, kako si ti? Daj napiši nešto...ja umirem od dosade. Nego, idem sad. =) Pozdrav!
Alan
O, u kurac...Ponovo sam pogledala uspavanu ljepoticu. I kaj da ja njoj sad kažem? Bila sam u dilemi: na neki način opravdati Stacea i učiniti Lanu zabrinutom, ili jednostavno čekati da ga zaboravi, bez da sazna da je, kako se čini, nestao bez traga. No, imala sam i važnijih stvari o kojima sam razmišljala dok sam nakon skrivanja pisma lažela u krevetu.
Što se dogodio Stacyju Peralti?

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.