Ogledavala sam se oko sebe dok sam u pratnji starijeg brata žurila prema pregradi između perona 9 i 10. Nije bilo nikog poznatog. Sigurno su već svi u vlaku, pomislila sam i pogledala na sat. Već je bilo 10 do 11.
"Shit!" promrmljala sam ispod glasa i lagano se naslonivši na hladnu pregradu prešla na peron 9 i 3/4. Zeus me slijedio poput tajnog agenta i usput nosio moje stvari. Ponovo sam pogledala oko sebe u potrazi za nekim poznatim, ali bilo je očito da su svi već u vlaku. Oko mene su se nalazili samo zabrinuti roditelji.
Brat mi je prišao i pružio mi kofer: "No, to je to, sis. Ae daj pusu pa idem."
Poljubila sam ga u obraz i s ogromnim koferom u ruci potrčala sam prema Hogwarts Expressu. Hodnici su bili puni učenika koji su se prešetavali iz jednog odjeljka u drugi. Isticao se visoki dečko zelenih očiju i duge crne kose koji je stajao nasred hodnika odavajući dojam da ne zna gdje bi dok su svi oko njega uzbuđeno trčkarali, grlili se i vrištali od sreće. Imao je tako upečatljive oči da stvarno nisam mogla skinuti pogled s njega.
«A jel bi ti bila tako dobra pa se maknula s vrata mog odjeljka?» moje buljenje je prekinuo ledeni glas Simbellmyne Blake. Nabacila sam najljubazniji mogući smiješak i okrenula se.
«Naravno, Simbellmyne!» rekla sam i pomaknula se da može proći. Drsko me pogledala. Bilo je očito da ju je živciralo što je zovem punim imenom.
«Hvala, Norah Alicia!» odgovorila je dobacivši mi otrovni smiješak i krenula niz hodnik. Ja sam učinila isto, samo u suprotnom smjeru. Simbellmyne i ja se nikad nismo voljele. I to je bilo uglavnom to.
«Ozzie!!!» začula sam ponovo njen glas. Iz čiste znatiželje pogledala sam natrag. Ta kučka je ljubila onog predivnog dečka duge crne kose. Živčano sam otvorila vrata najbližeg odjeljka i poprilično otresito upitala: «Slobodno?» Ugledala sam dvije cure mojih godina.
«Aha» rekla je crnokosa bliže vratima. Nagurala sam kofer u mrežu iznad i zavalila se u sjedalo. Iz džepa sam izvadila kutiju cigareta i ponudila im.
«Ne bi, hvala.» obje su odbile.
«Ak vam smeta recite.» pokušala sam biti pristojna što je bilo teško jer si još uvijek nisam mogla izbiti iz glave sliku od maloprije.
«Ma ne, sam ti izvoli, nije bed.»odgovorila mi je smeđokosa cura u kutu.
«Sorryte, nisam se ni predstavila. Norah Alicia Roschelle, 5. godina, Gryffindor.» rukovala sam se s obje i saznala da se zovu Rebecca McOwen i Evelyn Elyon Owens.
«Čekaj, pa jeste vi nove ili?» pitala sam.
«Zapravo da, mislim ne…ja sam se selila iz Hogwartsa u Drumstang, a sad natrag u Hogwarts.» rekla je Evelyn. Podigla sam obrve.
«Long story. Uglavnom, ja se vraćam na početak, a Rebecca je skroz nova.»
«Pa dobro cure…ja sam tu kaj god trebate. Uostalom, sigurna sam da ćete se same izvrsno snaći. A ako trebate…khm…komada, znam par pretty handsome dečki.» nasmiješila sam se.
***
Tri sata kasnije bila sam na željezničkoj postaji u Hogsmadeu.
"Molim da mi je vratite, mladi gospodine!" ispružila sam ruku tražeći Nathana svoju trzalicu koju je otuđio u vlaku.
«A-a.» zatresao je glavom.
«Zašto?» upitala sam vidno živčanija nego prije par sekundi.
«Hm… zato što mi se sviđa i zato što ne dam!» nasmijao se.
«Ha-ha.» rekla sam ukrcavši se u kočiju.
«Znaš to njegovo…nešto, što bi trebalo ličiti na smisao za humor stvarno počinje ići na živce.» požalila se Dora.
«Da, čak je počeo razvijati samovolju.» glumila sam zabrinutu vlasnicu majmuna.
«Zašto razgovarate kao da me nema?» upitao je Nathan. No Dora je samo nastavila po svom: «Tako je to kad mu previše dopuštaš…»
Ziggie se nasmijao našoj igranoj predstavi.
«A ti to zoveš smislom za humor?» Nathan se također nasmijao, ali posprdno.
«Torbom po glavi.» rekla sam Dori, no činilo da joj ne trebaju upute.
«I uglavnom, još jedna godina u Hogwartsu?» započeo je Ziggie. «Nadam se da se Cho Chang nije zdebljala, jer ak je, onda joj je guza fakat otišla kvragu!» primijetio je Ziggie. Sada sam se ja povela za svojim savjetom od maloprije.
«Hvala, ali stvarno nemam potrebu slušati o dupetu Cho Chang!» objavila sam da je taj razgovor završen.
Ziggie se nagnuo prema naprijed: «Pa naravno, kad ti imaš puno bolj»
«Ej!» viknuo je Nathan.
«Sorry, sorry, nisam ja kriv kaj ona ima dobru gu»
«Daj začepi!!!» opomenula ga je Dora.
«Pa dobro nemoj se ljutit i ti imaš sasvim pristojno dupence» izjavio je Ziggie.
«JESI TI GLUH?!?!?!?» kočija stala je stala u trenutku kad je Dora ustala.
«Možda, ali zato ja nisam.» Dusk je kao pravi kavalir otvorio vrata kočije i pružio Dori ruku da siđe. A Dora je kao prava Dora ignorirala tu ruku. Okrenula sam se i zgrabila Nathana za ruku. U velikoj gužvi uspjela sam ga odvući u jedan sporedni hodnik. Počeli smo se ljubiti. Primio me oko struka kad nas je prekinuo hladan glas.
«Jeste li razmišljali o tome da se pridružite nama ostalima u Veliko dvorani, gospodine Stevenson i gospođice Roschelle?» prodorni pogled Severusa Snapea bio je uprt u moje oči.
«Da, razmišljali smo, ali smo shvatili da nam je bolje ovdje.» odbrusila sam mu i okrenula se na peti.
«Hm…možda bi trebali naučiti svezati taj svoj jezik, gospođice Roschelle. Sutra, osam sati, moj kabinet.» Snape je zadovoljno rekao.
«Bit će mi zadovoljstvo, profesore.» okrenula sam se prema njemu i uputila mu široki osmijeh. On je nastavio u svom pravcu. Nathan me primio za ruku i poveo prema dvorani.
«Znaš, možda bi stvarno trebala…» počeo je spuštajući pogled.
«Možda bih trebala što?» zaustavila sam se i bijesno ga pogledala.
«Ma daj, ne ljuti se, neg jednostavno, uvijek si u nekakvim sranjima jer moraš odgovorit.» pogledao me molećivo.
«Ali to sam ja!!! Ja sam takva. Ne traži od mene»
«Ne tražim da budeš nešto što nisi. Tražim samo da se ponekad suzdržiš.» odgovorio je.
«Hmm…za to ćeš morat platit…» nasmiješila sam se i lagano ga poljubila.
p.s. E ljudi ajmo se pravit da sam ja bila prošle godine 4. godina jer ono malo mi je nezgodno da su svi likovi već 6. i sve tak da bi sad svi i dalje ostali peta...Tak da nemojte me korit zbog toga:D:D:D.
Pusa!!!
Post je objavljen 14.09.2007. u 16:08 sati.