Fressssssh

Post

Kad san ja bija mali, da mi se bilo naist parizera, stari bi kupija svake godine tri prasca, pa bi ih baba ranila, dok ne bi imali dvista kila, i onda bi i beknili, tako da je uvik u kući bilo pancete, kobasica, pršuta, i svega toga blaga, ali nije bilo parizera, jer je stari reka da to ne valja.

Srićom u to vrime u školama nisu kuvali iako su nama bili napravili novu lipu školu koja je imala i kužinu, ali koja je profunkcionirala tek godinama kasnije, pa smo išli marendu kupovat u dućan.

Tamo bi onon ženi reka koje ćeš salame i za koliko para pa bi ona odma složila sendvić, sigurno in je bilo super kad bi nas pesto došlo po sendvić.

Parizer je ima neki nako osebujan miris i okus, koji nema veze s ovin danas, danas nema ni okusa ni mirisa, i bio je spiza za manje imućne, a onda je to konzumiranje parizera poprimilo epidemiološke oblike, i dica su navalila gucat taj parizer, u ovin drugin salaman su in bile, te žlundre, te masno, te ovo i ono, samo u parizeru nije bilo ničega, parizer je neka
Amorfna struktura ničega.

I tako sad kad ja otiđen u Kaufland, tamo za kilo parizera moš kupit dvaipo kila vratine, dva kila svinjskog buta, kiloipo šunke od gavrilovića, i pršut odnosno neke njegove inačice znaju bit jeftinije od parizera.

Eto šta ti je globalna zavjera, uvale ti parizer ka sirotinjsku spizu, navuku te i onda ti uzmu novce, tako da se samo pitan kad će i poruke Počet tiskat po parizeru, ono kupiš dvaes deka parizera i dobiješ, mudrost od Meše Selimovića, ili već nekog drugog bosanca.

Kad smo već kod Bosanaca Eno su se pošajbali Alen Islamović i Tifa, jer je Islamović Musliman, a Tifa je pola Srbin pola Hrvat, tako da ispunjava oba uvjeta za potuć se sa muslimanom, a sve se dogodilo pod rukovodstvom Brege koji je Jugosloven, uvik ista priča Hrvati Srbi i Muslimani se tuku, a Jugosloven uzima lovu.

Bebek koji je Hrvat se nije potuka s njima, on je davno reka da s Jugoslovenom neće imat posla, jer da novaca neće vidit, nego može samo dobit batine.

Tako da možemo zaključit da su Hrvati shvatili kolika govna su Jugoslaveni, a da se oni koji nisu sigurni šta su i Muslimani, uvik iznova nadaju da nije baš tako pa uvik iznova dobiju u jaketu.

Zanimljivi su inače ti Jugoslaveni, šta se glazbe tiče, oni recimo mogu volit Schuberta, i Lepu Brenu, Rachmaninova i Balašovića, to je njima sve isto, šta se najbolje vidi u Breginom opusu, on je od svega napravio čobanluk, i uspiješno to prodaje ostalim Jugoslavenima, i očajnin kućanicama koje odluče naučit svirat didgeridoo, šta me sad sitilo na drugaricu O du radosti, koja je sama radila šćap od bambusa, šta znači da je moramo držat na oku, dobro dok je samo bila osvišćena, nije bila
Opasna ali osvišćena sa bušilicon to je već nešto drugo, dosta je jedna sa bušilicon na ovome blogu.

Inače mene fascinira kako se to očajne kućanice odluču učit svirat baš didgeridoo, kako ni jednoj nije palo na pamet svirat gusle, a i ta meditacija, sve Dalaj ljama do Ghandija, i sad mene muči kako to da nikome nije palo tražit smisao postojanja u vinogradu, ono lagano motičica i kopaš, i tražiš smisao, na proliće gledaš kako izlazu pupovi na lozi, ne moraš bez veze trošit na janu s porukon o buđenju života, a recimo i cipanje drva bi bila kvalitetna meditacija, moga bi Čovik sve izrazmišljat o cjelini, i onome šta se dogodi kad pukneš sikiron po cipanici.

Inače samo da se zna da od danas na večer idem u 36 satni post pa neću bit umiljat i ljubazan kao što sam sad, nego ću bit prilično neuračunljiv, tek toliko da se zna.