Oj Rebecca
Eto došla je Rebecca
Nemojte sad bit opet nenormalni ka i lani, sićate li se Nina jedva da je bila i počela a vi ste je odma pokvarili.
Zato dođite sebi, ne ličite paranoje ovuda, idite kod psihologa, on van možda more pomoć, mi nemoremo sigurno.
Pomirite se s time da su neki jednostavno bolji od vas, pametniji, duhovitiji, nemore svako bit Top bloger, a pogotovo nemore svak bit Niprija, u stvari to moremo bit samo ja i Blognjuz.
Cilo vrime mi ovde diplimo o vama ženskima, uvik vama neki kurac smeta i vi nešto oćete ili nećete, a nekad isto i oćete i nećete ovisno o raspoloženju koje je prominjivo.
Ajd sad vi iz lipšog spola pročitajte rečenicu prije ove i upitajte se jesan li ja normalna, ako budete iskrene doć ćete do zanimljivi saznanja.
Moremo li onda mi ikad pričat o nama muškima, u vašin pričama, mi smo objekti, prilozi, rijetko prijedlozi, i skoro nikad pridjevi.
Jebate i mi imamo osjećaje, ne postojimo samo da bi
Popunjavali vaše praznine i šupljine, mi isto imamo snove, želje, i sve to ostalo, jedino nemamo Peemes i ne jebemo ljude bez veze.
Dakle mi muški bi svi tili bit jebači, mislin tili bi i druge stvari ka recimo na punon Poljudu dat gol Dinamu i poklonit se sjeveru, ali isto najviše od svega bi tili bit jebači.
I sad ako se okrenemo oko sebe i pogledamo po blogu vidimo da su muški u svojin nastojanjima da budu jebači, uspješni oprilike ka i ženske u nastojanju bit pametne.
Mislin ima tu volje i afiniteta, ima i koji bi ali više ne mogu, ima i šta bi ali se boju žene, a najviše je oni šta nisu ni j od jebača vidili, i onda su frustrirani.
Jebate evo vi ženske recite morete li zamislit da vas neko od ovi laprdala šta pričaju o većen nivou svisti i opravdanon buntu protiv sistema, zgrabu bacu na kosti na stol u kužini i obljubu ka Jack Nicholson, Jessicu Lange posli nego šta je zvonija dvaput.
Jel tako da nemorete, jebate zamisli u odsudnom trenutku umisto da te prikuje za oni stol u kužini naš osvišćeni ti počne laprdat o snazi pojedinca i bla, bla, bla
Nije ni vama lako otkad nema jebača, mislin oni su znali, kako se ono reče, jednon rečenicon metit vas na pijedestal, jebate kako se ja sitin ti riči.
Sad je Bože sačuvaj, recimo ako neka blogerica oće istaknit svoju ženstvenost, i napiše pismu sa nijansom erotike, i zaključi kako bi tila da jon neki imaginarni jebač posiše breskvicu
U ton slučaju prija nego se tinta osuši i oni piksolići posložu more očekivat komentar u kojon će pisat, evo ja i Aneta minjamo Eura, moremo ti mi posisat breskvicu, bidna blogerica još niti ne dođe sebi kad ispod toga zasvitili, moj wuf od svega najviše voli breskvice, vole te o+p-+g
Daklen naša junakinja koja nije tila perverzije nego normalan odnos sa jebačon, nema šta drugo nego pobrisat blog i uteć glavon bez obzira, pogotovo kad poslin toga vidi da jon doli svitli, važno je da smo to što jesmo, da se ne skrivamo i da na sebe gledamo pozitivno
Nekad se na taku pismu javu i muški, ali otkad nema jebača to pari ka da su puži golaća pokazali po ton blogu i cilog ga zaslinili
Ne znan šta ćemo, triba bi neko pisat onon ministru za radnike da nan odobri uvoz jebača, jedno tri četri baren, čisto da nan je zeru uspostaviti tu hormonsku ravnotežu na blogu, a ne vako da blogerice zaziru od iskazivanja ženstvenosti radi nelagode od tih čudnih homo perverznih momenata, a nekad iz čisto higijenski razloga da in ne zaslinu blog
Di smo ono stali, E čuvajte mi Rebeccu ka zjenicu oka svog, nemoj da vidin nekog da je kvari, uzimajte redovno terapiju i nemojte mi radit pizdarije ka lani, sićate li se jedva da je i počela ona Nina a vi ste se popičkali ko je Top, ko nije top, ko kome šalje majlove, ko je kome ukra pismu, a ko je kome posisa breskvicu
Ne to nije bilo na kraju, u stvari je, ali je ista stvar bila i na početku, u stvari nekad mi se čini da se ovde vrti stalno jedan te isti film, sa istim glumcima, u istim ulogama
|
