Duhovni izazov
Čitam neki dan da je neki lik šta oće bit Angela umisto Angele, dakle njemački demokršćanin, dakle neki desni centar, a inače deklarirani homoseksualac, koji ima rezervirane ajmo reć blago islamofobne stavove, nešto reka......
Čudna je to pojava iz naše perspektive, iz perspektive ili mi ili oni, kod nas slobodnomisleći ljudi ne prolaze, nije da ih nema, ali se ne mogu nikako uklopiti, jer je bogohulno, recimo biti protiv abortusa, a imati blagonaklon stav prema eutanaziji, ili odobravati homoseksualne brakove, a biti protiv ćiriličnih natpisa u Vukovaru.
Moja pokojna baba je uvik govorila da Bog sada iz neke vreće prospe sve pameti na svijetu ja bi opet za svojom potrčala.
I ne znajući moja baba se tom rečenicom pozicionirala uz bok najvećih mislilaca, i to onih grčkih, na koje se svi ovi posli referiraju.
Upravo to je ono što nas definira, posesivnost prema vlastitom intelektu, i sklonost autodestruktivnom nasilju nad istim.
Kad bi mogli nadići te sklonosti, zasigurno bi se približili i idealu skromnosti, kao osnovnom preduvjetu koji bi nam omogućio iskorak na viši nivo duhovnosti.
Ovako paralizirani sebeljubljem svodimo svoju svrhu postojanja na nivo amebe.
Poštovani kolega Tigi pita za koga ćemo idući tjedan glasati, i zašto nemamo blogersku stranku, pitanje je na mjestu, jer recimo stranka Pametno koja se bjesomučno reklamira po medijima, ima zadigurno manju relevantnost i potencijal, nego li bi imala blogerska stranka, o Živom zidu i Mostu da i ne govorim.
Za koga glasati, obzirom da samo neko nenormalan može biti vezan emocionalno za neku od političkih opcija, preostaje nam racionalan pristup, dakle obzirom da smo valjda razbili mitove o poštenju i domoljubnosti pojedinih političkih opcija, birajmo one koji kad već svi kradu, a kradu, nešto i rade, dakle Milan Bandić 365, kad se već dr. Ivo nije kandidirao.
|