Fressssssh

Caffe de la Butte

Hagen je potratio život na potragu za blagom Nibelunga, iako je potratiti možda preteška riječ, jer da ga je i drugačije proveo, tko zna da li bi završni račun pokazao drugačiji score.

U stvari njemu i nije naročito bilo stalo do blaga, ali je odbijao prihvatiti da ne postoji, jer takovo prihvaćanja bi pojačalo tračak sumnje u postojanje i Sigfrieda samog.

Na to pak nikako nije mogao pristati jer bi se onda sigurno našao netko tko bi rekao da ni zmaja nije nikada ni bilo.

Ako je postojala jedna jedina stvar u koju je Hagen bio u potpunosti siguran, bilo je to postojanje zmaja, onog krilatog, kojeg je protok vremena, jesenje kiše, i neblagotvorno djelovanje golubjeg izmeta, obojalo onom pomalo nezdravom zelenkastom patinom.

Zmaj je svakako bio tamo, sakriven od pogleda, u niši poviše drugog kata, zgrade koja je bila nasuprot Caffe de la Butte, tamo na Monmartreu, istom
onom Caffe de la Butte u kojem ju je prvi put vidio, kako jede one male croissante punjenje čokoladom, one koji se pojedu u dva zalogaja, iz kojih se još vruća čokolada cijedi po prstima.

Hagen nije mogao odustati od potrage za blagom Nibelunga, jer onda bi netko mogao posumnjati, u njen sanjivi pogled, šešir s obližnjeg buvljaka, osmijeh, i kapljicu još vruće čokolade, koja je kliznula iz kuta usana prema bradi.

Ma što se dogodilo, neću odustati, pomislio je Hagen dok mu se u nozdrve uvlačio miris svježe pečenih croissanta, punjenih čokoladom, onih malih što se pojedu u dva zalogaja.