FRAMA Karlovac

nedjelja, 02.08.2009.

Dalmacijo moja

Ja sam dite s mora
moja mati je Dalmacija
imam barku i gitaru
srce koje ljubit' zna

Nema meni do mog juga
i do mojih borova
svo bi zlato ovog svita
za moj bili kamen da

Dalmatinac sam, tu sam rodjen ja
plavo more zna da je volim ja
vilu s Jadrana
Dalmatinac sam, ovo je moj dom
tu su moji didovi davno sidro bacili
mene vezali

Dalmacijo, more moje
Jedna duša a nas dvoje

Eto već je lito dana, i skoro će zima
Prigiba se zemlji grana, a dice još nima
Zaplakali škoji bili i sunce već blidi
Makina ka vitar cvili, a suza se cidi

Za navik je pape zaspa
Samo želja još je budna
Budit ću ih prije zore
Željo moja uzaludna

Maslina je neobrana
Nima koga da je bere
Prigiba se teška grana
Slomit će se od nevere

[...]
Pošto se sunce pomolilo iz mora, starac je opazio i ostale čamce rasute po struji mnogo bliže obali od njega. Zatim je sunce jače zasjalo i more se počelo ljeskati, a kad je sunce potpuno izronilo vode, tako se caklilo na glatkoj površini da su ga zaboljele oči pa je veslao dalje ne gledajući na tu stranu. Zagledao se u vodu pred sobom i motrio povraze što su ponirali duboko u tamnu vodu. Držao ih je zategnutije nego itko drugi, tako da se u svakom sloju morskih dubina struje nalazio po jedan mamac, upravo tamo gdje je on želio, za svaku vrstu ribe što je plivala u blizini . . .

E. Hemingway, Starac i mora

Dalekim sad plovim morem
Zaboravljam naše zore
Ostaje mi samo more
I vjetar što tuče u lice i dušu

Galebovi u daljini, more i ja u blizini
Prilazi mi, ja mu pričam
O ljubavi jednoj što bila je davno

Roko se rodio u Splitu. Onda je došao u Karlovac. S njime sam išao par godina u lingua centar. Onda je prošlo par vremena pa smo se ponovo sreli na frami. Onda smo postali jako dobri prijatelji. Primjetio sam da sjajno igra stolni.
Mi jako dobro znamo koliko ti naši Dalmatinci vole svoje more . . .
Ali mi još više volimo njih.