Odradija san i let do Buenos Airesa….
Ne sican se kad je zadnji put kraj mene selo zensko bice…a kamoli zgodno..u stvari sican se ali se i ne zelin sicat…..jerbo se i to dogodilo..letija san iz Sydneja za London, BA normalno. I kraj mene je sela jedna masna englezica. Sta po znoju, sta po panceti, tesko se moglo pogledat u njezinon smjeru. I uz to jos masna kosa..o nekoj frizuri ne triba ni govorit…sva srica sta san sedija blizu zahoda pa san odatle vata malo friske arije.
Zija san ka riba na suvo jerbo je i cili avion smrdija. Cak ni air condition nije uspija ubit smrad.
I molija san boga da ta do mene ne zmahne rukon i otvori pazuho u mome smjeru.
Ali nakon par uri leta covik se navikne.
Sican se kad me je udrija friski zrak kad san izasa iz aviona, da me je osamutio.
Jeli mi se zamantalo, ne sican se.
I tu san susreja na aerodromu Bimbu, ubit –zaklat, koji je letija iz Miamija doma. Lipo smo odspavali par uri na klupama i ukrcali se za doma.
Isa san u sirinu, od dolaska hrvata na more, ajmo se vratit na ovo danas.
Dakle, seja san do jedne male, djepne (venere). Onako, lipa mala ali kad se pogled spustija malo nize – dva iceberga strse i ne jebu gravitaciju. Bice mala dok je bila jos manja puno kupila u prsi. Vrag ce ga znat, ali svejedno – lipo stoje. I ja san onako, umjereno baca ciribimbu, dok nisan uvatija shemu. Ka ljubitelj prirode, gleda san kroz prozor jerbo je Argentina lipa zemlja. A da bi pogled doveja do prozora, mora pric priko njih dvi. I fala bogu, kad ga vracan od prozora moran poc istin puten nase. Tako da san se lipo ushemija. A inace, di kod san po avionu pogleda, pogled bi mi u zadnju zapeja za njih dvi.
Ali nisan bija bija nesto puno nepristojan.
Uostalon da je gazdarica od njih dvi tila da ih se ne gleda, nebi ih izlozila tako lipo.
A uz prozor je sedija jedan yenki, koji nije ima razloga gledat ulivo jerbo mu je prozor bija udesno. Ali zaludu, mislin da mu se ukocija vratni zil od gledanja ulivo.
Ja san bija olicenje pristojnosti prema njemu.
I kad je pilot javija sa se spustamo i da se vezemo, mala je potegla dio pojasa, ali moga
I pokusavala ga zakopcat.
I nije joj bas islo – pa san je je potapsa po ramenu
I pokaza prston da je to moj komad.
Mala me lipo pogledala i jos lipse se nasmijala.
Ja san instant nabacija osmjeh 5b (razoruzanje neprijatelja + otvaranje pristupnih pregovora).
Znan da je nikad vise necu vidit – ali neka mala zna sa kime ima posla. Eto !
Jos jedna napomena o Argentinskin (i Brazilskin) avionima.
Nemaju klasa.
Cisti marxizam – besklasni avioni!
To nebi ni spominja da nije neceg drugog.
Najstroze cuvana tajna Juzne Amerike.
Samoupravljanje!!
Je dobro ste procitali – samoupravljanje na Argentinski nacin.
Doduse, cisto sumnjam da je iko od aktera cuo za Jugoslavensko samoupravljanje, ali sve se svodi na isto – tvornice radnicima. Sacuvaj boze da sjevernoamericki mediji o tome pisu. A europski pogotovo. O nasim da i ne govorin jerbo bi to bilo okarakterizirano kao Jugonostalgicarstvo.
No o tom drugom prilikom, isto kao o labavoj zajednici juznoamerickih drzava koje uspostavljaju ekonomske, kulturne i ko zna kakve odnose, ne na bazi reciprociteta, nego na bazi solidarnosti. Tu je i onaj klaun od Hugo Chaveza kojemu se smije cili zapad na celu s Amerikon, ali taj isti Hugo je Ameriku otpremija iz Venecuele, i to sa gacama na scapu.
O sve tome drugom prilikom.
Po aerodromu u Buenos Airesu san izgubija vrime s njihovon administracijom i redovima na sigurnosnin tockama tako da san taman stiga na let za Frankfurt.
Za po ure krecen na 13 satno uzivanje u kulinarskin vjestinama Lufthansinih kuvara.
|
