Dosa san doma i normalno – odma se uzlinija – po pitanju bloga. Ima materijala spremnoga, za bacanje – tona fotografija koje san napravija doli na Antartici i od kojih je vecina “nestvarna”. A i po putu san isto piskara. Pa evo najprije to. Evo me sedin u Ushuaii na aerodromu. Susrecen se sa putnicima koje san upozna ovi vijadj. Amerikanci – u svom “kissy-kissy “ stilu. Razmisljam o letovima koji me cekaju i vata me muka. Tako je uvik u zadnje vrime, sve dok ne udjen u avion. Onda je nekako lakse, ali svejedno, sve dok ne sletin prati me onaj osjecaj skoro bijesa, sta se moran vozit na ovi nacin. Mrzin avione isto ka i zubare. Ne zato jer ih se bojin ili zato jer mi nanose bol, nego jednostavno zato jer san ih se u zivotu nagleda previse i dosta mi ih je. Presla se granica zasicenja i prerasla u patolosku odbojnost. Eto moran priznat Jedinoj, da je skoro jedino misto di ne razmisljan o sexu, zubarska stolica. Valjda me nece sad tirat da svako malo iden u zubarra. Gledan ljude oko sebe, lica nepoznata. Ima ih sa aziskin facama, europskin, indijanskin, indiskin i ko zna kojin sve ne. Ne kaze se zanista za Ameriku da je “melting pot” nacija oliti po nasi, jedan veliki bronzin di se utapaju sve nacije. I nastaje ta umjetna Americka nacija. I gledan te ljude, koji su platili skoro 20 000 dolara za 10 dana po Antartici i razmisljan kad cemo mi doci na taj nivo da obicni ljudi, vjerovatno ne nesto posebno pametni ili nadareni, mogu sebi priustit taj izdatak. I jos se smijat na povratku kuci, jer smatraju da su pametno potrosili tu lovu. Vjerovatno ne za mog zivota a i onda je pitanje. Balkanski mentalitet i rodjacka (barba Lukina) politika su nas odvukle daleko od ovoga a i svakin danom smo sve dalji. Malo su mi misli odlutale od aviona I to je dobro. Iden napravit djir po aerodromu, vidit ima li koja zgodna argentika po butigama i nacrtat se u red za ukrcaj. |