Voleo bih da sam mogao
a mislio sam da imam maštu. Ti donela sve friško ko iz bašte i za oko i za usne i za prste Razlistala salatu, greota viljuškom pa sam morao čime god, natenane. Voleo bih da sam mogao da te smislim takvu a mislio sam da imam maštu. Sa svim, od ćutanja do smejanja sa gorčinom i odlukom u glasu a bez suza, sa osmehom čak pripovedala si mi, natenane. Voleo bih da sam mogao da te smislim takvu đuture sa inventarom a mislio sam da imam maštu. Negde bih pogrešio. Sigurno. Nije te lako smisliti, takvu Teško je i zamršeno, vrlo bolje je što nisam, ni natenane. Voleo bih da sam mogao da te smislim takvu đuture sa inventarom nesvestan ogromnosti zadatka a mislio sam da imam maštu. Tako da volim te ušunjanu u moju obeznanjenu glavu u oči, u usne u prste učeći me stvarnosti, natenane. |
< | listopad, 2015 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | 3 | 4 | |||
5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |