Voleo bih da sam mogao
a mislio sam da imam maštu.
Ti donela sve friško ko iz bašte
i za oko i za usne i za prste
Razlistala salatu, greota viljuškom
pa sam morao čime god, natenane.
Voleo bih da sam mogao
da te smislim takvu
a mislio sam da imam maštu.
Sa svim, od ćutanja do smejanja
sa gorčinom i odlukom u glasu
a bez suza, sa osmehom čak
pripovedala si mi, natenane.
Voleo bih da sam mogao
da te smislim takvu
đuture sa inventarom
a mislio sam da imam maštu.
Negde bih pogrešio. Sigurno.
Nije te lako smisliti, takvu
Teško je i zamršeno, vrlo
bolje je što nisam, ni natenane.
Voleo bih da sam mogao
da te smislim takvu
đuture sa inventarom
nesvestan ogromnosti zadatka
a mislio sam da imam maštu.
Tako da volim te ušunjanu
u moju obeznanjenu glavu
u oči, u usne u prste
učeći me stvarnosti, natenane.
Post je objavljen 02.10.2015. u 22:54 sati.