Noge imati jedna je stvar.

Noge imati, a nemati druga.

U meni žive dva ja.

Osim jaja.

Ta dva ja zapravo je izvana gledano „Samo ja“.

Prvi ja je onaj kojem je gotovo sve jasno.

On je taj koji zna da ima noge, koji hoda s tim nogama, penje se, skače, vozi bicikl, stišće papučicu gasa i kvačila, kočnicu, pukne tu i tamo loptu, umoči ih u more ili neku rijeku, osjeća travu ili pijesak, tu i tamo ima neku modricu ili rez.

Onaj Drugi zna da ima noge kao i Prvi, ali u nekontroliranoj imaginaciji svog unutarnjeg bića jednostavno ih zaboravi. Ma, zapravo nije baš tako jednostavno ni tako kako bi to Drugi ja želio prikazati. On namjerno zaboravi na noge! Zaboravi hodati, penjati se, voziti bicikl, stiskati papučicu gasa i kvačila, kočnicu, puknuti tu i tamo loptu, zaboravi na njih i kad ih može umočiti u more ili neku rijeku, s tim i ne osjeća travu ili pijesak.

Ovaj Prvi ljut je na Drugog koji zna, a izgleda kao da neće. I ne bi bio ljut toliko, možda uopće, da se Drugi bezobrazno i bez najave ne usudi preuzeti vođenje. I tako, ovaj se Prvi često nađe u neugodnim situacijama, a on, on najviše mrzi neugodne situacije. Mrzi kad ga drugi gledaju onakvog kakav on nije: s tim smiješnim nogama koje ne znaju hodati, koje ne znaju čučnuti ni leći između drugog para. Jer, to on nije. Ne nije! On je onaj koji zna sve i sve može. Dok voditeljsku poziciju ne uzme onaj Drugi. I osramoti ga.

Onaj Drugi koji izgleda kao da neće, nije da neće. Hoće i on, hoće. I sve zna i sve vidi. I zna da će biti modrica i boljeti i zna da će se osramotiti i zna. I on zna. Ali on sebi ne može pomoći. U nekoliko je navrata pokušao pružiti nogu drugoj strani, no ova nije bila zainteresirana. U nekoliko je navrata izazvao nemale probleme prekomjernog kolanja krvi, pa zatim nedovoljnog, pa iskrenuće gležnja, pa lom prsta,… Niz je velik. Ovaj Prvi Drugog je zamolio da prestane sa svojim infantilnim igrarijama. Zauvijek! Da nestane.
A to ne ide tako. Zna to i Prvi. Ali Prvi se ravnao prema onoj staroj i nadao da će lijepa riječ otvoriti i ova vrata. Ali neće ova. Ne može. Ne da Drugi.

„Samo ja“?

On je jednostavno uhvaćen u toj nekoj samo njima interesantnoj, „ničemukoristinizabave“ igri, nit' zna kad će oni prestati, nit' može išta.

„Samo ja“ je na čekanju.

I pomalo ga boli to između njih.

Za njih.