Buraz M. (podaci poznati meni) još za vrijeme rata poklonio mi je SMB vestu koju i dan danas furam kad zagusti (ne politički nego vremenski). Inače, buraz je naziv za mog pravog, rođenog brata i za sve moje bratiće po majčinoj strani. Onog jednog po očevoj zovem nadimkom.

I tako danas, (ne znajući ni ne sluteći) zajebah se u koraku, krećem van (ne računajući da ću negdje završiti osim doma) i na kratke rukave sponzorske majice nabacim na sebe tu SMB vestu i jaknu.

Buraz I. (podaci poznati meni) treba na neki sastanak, pa idem s njim i njegovim autom (moj još nije u funkciji od kad me vremešna teta pokupila u kružnom toku), ostavljam ga na istoku grada – primijetim broj 66, to je taj broj koji je eksponiran, pa uzimam auto i idem po dijete, furam dijete, pa se vraćam po buraza I.

I kaže on: preuzmeš me u Routu 66.

OK, upadnem unutra. Sad jest toplije i skinem jaknu – ostadoh u dragoj mi SMB toploj vesti.

Da, nisam bio spreman za Route 66 ni za bilo koji izlazak, nego samo za dom(a). I onda, slijedom događaja na stolu, krenuh do WC-a.

U povratku čujem polu/glasno/tiho iza sebe: Savska 66.

Nisam se ni okrenuo. Piči rock'n'roll.

Ali da, logo je skoro isti.