Samo Durica

Kuhinja 24

Kak su mijenjali taj signal na teveu, il kaj su vec radili, s običnog na HD, pa nam oni stari resiveri nisu više šljakali, morala sam uložit neku pinku u to, pa sam uspijela ulovit jedan onaj na kiosku s kojim sam dobila i tri mjeseca zabadave gledanja HGB-a i drugih blagodati stranih programa koji nude svakakva televizijska, ali i holivudska čudesa, tak da sad imam prvi put dvastčetri sata kičn, teve program kulinarskih crtica od britanske talijanke, preko egipatske Maye, sve do gradskih slastica bradatog Holywooda, no, nije mi njegova tehnika tak jako zanimljiva, i iako me egzotična kuhinja i vizualno neopisivo privlači, nemam ni te sastojke ni začine kojima bih mogla ostvariti takve maštarije, više me zanimaju recepti koji ae mogu kristiti u svakodnevno kakve radi Oliver za svoje klince, al fora mi je barem pogledati kako se pripremaju određeni specijaliteti, i prekrasne slastice kao iz izloga, i da, fora mi je samo vidjeti to sve, a usput i naučim pokoji trik, usput nekak imam filing kak sam se barem na kratko odmaknula od ove sive i sumorne svakodnenevice koji je svakim danom sve napornija, i teleportirala u zanimljive krajeve, pa mi takav lajt sadržaj taman dođe povoljno za odmaranje psihe i savršen su odmak od interakcije s raznoraznim spodobama koje imaju obraz džon kao i manjak intelekta doć u kolektiv nakon druženja s pozitivnima, te se čitav dan prešetavat od do, vodit razgovore i širit boleštinu uokolo, a tek onda obavijestiti nadležne o tome i završit u samoizolaciji nakon kaj je korona posijana posvuda, ono, sa stavom: " Ja, Ja, Ja, dugo, dugo nitko, pa opet ja i samo ja! ". Zbog takvih neodgovornih, a meni je to prije svega bezobrazno i bezobzirno, jer svi već padamo znogu odrađujući duple smijene, i jesu takve brojke, pa kad dođemo do toga da bumo morali gledat koga ukopčat, a koga iskopčat s respiratora valda bu nekima došlo zdupeta u tu kašu mesto mozga koja ima pluta po lubanji. Zato gledam te umirujuće kolaž emisije šarenih boja s ambijentalnom glazbom i zamišljam si kak bi bilo lepo otputovat nekam di se tak fino papa. Nekam di je toplo, sunčano, di se pleše, pjeva, pliva, hm. Sutra radim cijeli dan, onda trčim Frana odvest na trening i čekam onaj blaženi trenutak kad se vratimo doma, obavimo sve kaj treba da se mogu stropoštat na kauć s daljinskim u ruci. Zato sam i njemu uzela taj jedan resiver s kojim smo dobili paket crtića, pa se sad ne natežemo više oko njega ko neki stari bračni par. Uspjela sam danas napravit rižoto po tom jednom novom receptu koji sam ubrala, al fora je u tome kaj sam mu u rižu uvalila jetrica, na koja mi inače frkće nosom i viče kak ih ne voli, a ja ih obožavam i podsjećaju me na okuse djetinjstva, dodala sam i mrkvu koju mi je on ogulil i narezal i čija slatkoća je ublažila gorćinu jetrica, pa pred kraj naribani sir zbog kojeg je rižoto predivno kremast, kuhala dugo da se sve stopi u kremasti užitak, nije ni skužil da jede jetrica koja sam prije uvijek radila sa žgancima sebi za gušt. Za desert smo skupa zamutili muffine, tak da smo danas imali gurmanski užitak za malo love. I to su ti neki trenuci koji me još uvijek održavaju u pogonu.
Svaku večer prije spavanja stopala mi pulsiraju i bride. Tako da kad završi ova covid devetnaesta pošast mogla bum se zaposlit u cirkusu kao hodaćica po žeravici.