Samo Durica

izlet, televizor, vepar i razno

u nedjelju smo bili kod ujaka na vikendici,
tam, iza Karlovca, blizu Turnja,
Cerovac se zove to mejsto,
jako lijepo i zeleno,
sam, šteta kaj nam baš vrijeme nije bilo lijepo.
Čovječuljak je prvo pital jel ima tam telka,
zbog tekme, naravno,
a, kad je dobil potvrdan odgovor,
onda je još, za svaki slučaj pital dal radi.
mislim, bolesnik, inače ne bi išo s nama,
jer, reko je, kako on mora gledat tu tekmu,
e, to je pravi domoljub,
rađe bu ostal doma sam gledat tekmu,
neg išel s nama na izlet,
ma, zaboli me, rekla sam mu, radi kaj oćeš,
tata je došel po nas posle mise,
jer, kao glupo je ić zdva auta,
a ja znam da se njemu neda vozit, i da si mora
dok gleda tekmu cugnut i malo pive,
bez obzira na rezultat,
pa je tata bil dugo na zahodu,
ono, star čovjek, ima već problema svakakvih,
a dan prije su Fran i on slagali neki ventilator stropni,
pa se Fran tome divil i polazival tetici,
- gle, teta, to se vrti! -
i svi su se čudili kak je brzo naučil čisto i lijepo
izgovarati " R ",
jer smo jedan čitav dan učili reći:
" Le o pard " umjesto " Lelopalad "
sad ga još samo muči kad je na početku riječi,
uglanvom,
došli smo tamo,
a tamo su bili i neki gosti od mog ujaka,
prijatelj doktor iz Karlovca
i dvije simpa godpođe
koji su donesli lovački gulaš
od veprovine i srnetine,
tak smo se najeli prvo toga,
onda smo trešnje brali,
taman zrele kak treba
i čiste oprane kišnicom,
Fran se divil ružama,
i meni je jednu ubral da si stavim u kosu,
malo je padala kiša, malo nije,
al nije nas to omelo
u daljnjem uživanju,
prvo u vratini s krumpirima pod pekom,
onda i u kolačima, koje sam i doma donesla,
tekma je dobro prošla, pa su svi bili nekak dobro raspoloženi,
Fran je brbljal sto na sat, sa svima,
i sve ih šarmiral, ko i uvijek,
bil je dobar, jer, uvijek je dobar kad je u centru pažnje,
a i obadve tete su mu bile tam, skakale oko njega,
jedino je baka ostala doma sama,
vila sam da je tati žal,
al nije ju htel forstati,
baš je to bila krasno provedena nedjelja,
onak kak treba,
s ljudima koje voliš,
i samo gledanje tog djeteta i pesa
kak uživaju u slobodi prostranstva,
i jedan drugoga navode na bedastoće,
a ti se možeš opustiti i uživati
bar taj jedan dan u tjednu
ne misliti na gluparije
koje te čekaju kad se vratiš u stvarnost,
ipak puno znači
za dušu
a i tijelo.
naravno da je doma opet bil sav crven,
pustila sam ga da se valja po travi,
da bere voće i cvijeće,
i, taman sam si rekla:
- moramo sad što prije otić pedijatrici,
dok mu je kolko tolko dobro,
jer, nebu nam dala potvrdu za vrtić da je zdrav,
a on se čohal cijelu noć, siroti,
iako sam ga odmah stavila u kadu čim smo došli
i dobro namazala, al na tu kremu je, izgleda poslat imun,
pa dođem jutros na posel
i čeka ma nova krema,
jedna mama se sjetila
i donesla mi da probam neku novu,
e, kak me to tek razveselilo,
ono,
ima još ljudi koji misle na druge,
a, fendica, kojoj sam se požalila kak mu nemam sad kaj za obuć,
jer, sve ga smeta i svrbi, kak je toplo, a on neće da mu se vide te rane,
nego mu moram to sve pokrivati,
pa viče:
- rukavice, di su mi rukavice mi stavi! - ( rukave, kao rukaviće, duge rukave i duge nogavice,
a, nemam tak lagane, nego samo tople zimske trenirke u kojima se znoji, pa mu je još gore )
tak mi je ona donesla neke lagane pamučne hlačice za njega,
jer, čim sam mu obukla kratke, neki dan, sve si je noge razdrapal u sekundi,
samo dok sam mu sandale pronašla.
eto,
sve se nekak svodi na izmjenu energije,
ja sam njoj dala neke svoje stvari koje su mi male,
par haljinica, majičica i neke tajice,
jer je rekla kak si nemre sebi više ništ priuštiti od kad ima dijete,
a ja puno toga dobim, kaj ni ne stignem oznosit.
tak,
samo treba radit dobro, kak ti srce veli
i sve će bit, više manje, okej.
ostalo su bedastoće na koje se ni ne treba trošit.