Samo Durica

petak, 01.04.2016.

samo dvije

mamine su ruke
hrapave i napukle,
i zanoktice ima,
da se ja mogu
igrati se s njima.
mamine ruke često
mirišu po luku,
uvijek nešto rade,
baš kad ja je tražim ruku,
onda mi kaže:
- strpi se još malo -
juhi da zakipi
pet minuta je ostalo.
mamine ruke znaju
napraviti od plahta kuće,
i krpene hladne obloge
kad mi je čelo vruće.
mamine ruke nose
teške pune vreće,
u kojima i za mene uvijek
se nađe komadić slatke sreće.
prstima mi vadi iz nosa bekać,
rukama mi pere i sa guze drekač.
ruke mami služ da nokte mi odreže,
dok moje ruke od škarica bježe.
jednom rukom mama drži me za glavu,
dok drugom u nos mi gura neku gadnu spravu.
mami se ruka baš uvijek dati mora
kada se po cesti ili pločniku hoda,
onda ja protestiram i vičem:
- pustime! to je moja ruka! -
kao lav na mamu glasno ričem,
znam da mama tada jako pati,
jer, ruku se mami mora dati,
iako meni to najveća je muka,
pametnija od moje bude mamina ruka,
jer,onda mi mama predloži,
neka se Fran s mamom složi
da primim je samo prst,
al dogovor je jako važan
da stisak taj bude čvrst.
kada prođe sav buran dan
i mene pozove slatki san,
rukama mi mama
napravi papu u flašu,
privine me na prsa svoja,
njena je ruka tada samo moja,
pa zapjeva pjesmicu našu,
- juke, juke, mama, juke mi daj! -
molim je lijepo, stavim ih na lice,
slušam kako mamino kuca srce,
sve dok mi se ne spoje trepavice
i gledam na stropu ples šarenih zvjezdica.
spokoj su isprepletene naše ruke dvije,
i mamino srce koje za na oboje bdije, jer
mamina ruka sluša dal moje pravilno bije.
- 00:02 - Komentari (1) - Isprintaj - #