Samo Durica

boje na tanjuru

volim sve jesti, ubiti,
volim jesti,
no, nekako najdraže su mi razne salate ili variva.
kad malo bolje pogledaš, varivo je kao skuhana salata.
jednom smo tako bili u Belgiji sa zborom, i zadnju večer su nam priredili zakusku uz druženje.
bilo je tako na stolovima mnoštvo raznih jela, ali i salata.
ja sam, naravno, morala od svega po malo probati, a salate sam si natrpala na drugi tanjur.
baš sam bila jako gladna nakon nastupa i napornog dana, pa sam s velkim guštom navalila na te salate.
a, kad tamo, sve su bile slatke, prelivene nekim slatkastim umakom, onim kojim bih ja prelila palačinke.
iako volim sve probati, nisu mi pasali ti okusi slatkastog zelja, mrkve, rikole, krastavaca.
salate volim bogate i začinjene.
i volim da obiluju mnoštvom boja.
tu se sada vraćam na ona predavanja koja sam nedavno pohađala.
kako boje utječu na nas, naše raspoloženje i zdravlje.
vele nutricionisrti kako bi na tanjuru trebali imati barem tri raličite boje kako bismo bili sigurni da je taj tanjur nutritivno uravnotežen.
kad je moj muž imao upalu gušterače morali smo jako paziti na njegovu prehranu.
sve smo kuhali na pari, od začina smio je koristiti samo maslinovo ulje, a mnoge su mu namirnice bile zabranjene na popisu.
tako su ti naši tanjuri, jer, ja sam isto jela što i on, solidarizirajći se s njim, bili potpuno bezbojni.
sve je bilo nekako bijelo, prozirno, ili, eventualno zelenkasto.
tada su mi na tanjuru, zaista, nedostajle boje.
jučer sam se zaželjela nekakvog deserta kojeg bih mogla napraviti nabrzinu i od onih namirnica koje imam doma.
pa sam napravila voćnu salatu.
to bar nije nikakva mudrost.
narezala sam voće koje gledam da uvijek imamo na stolu, iako Fran jede samo banane i jabuke, tu i tamo hoće koju krušku, ali sada i nisu neke jako kvalitetne.
ovako narezano u salati dečki pojedu sve, a ja još stavim cimeta i meda.
no, sebi sam dodala i suhog voća, orašasih plodova i friškog sira i jedan voćni jogurt.
mislim, sasvim uravnotežena i lagana večera.
take pripravke zovem
mučkalice,
na koje se moj muž zgraža, i ne želi niti probati,
a Fran samo pita:
" mama, kaj to jedeš? "
" probaj, fino je. " velim mu, jer, ne znam ni sama kaj jedem.
" hoćeš? probaj! "
" ne, ne, ne! "
ni njemu se ne sviđaju takve kombinacije.
kad je hrana u pitanju, on voli čiste forme.
samo rižu, koju posebno za njega kuham u pilećem ili nekom drugom mesnom temeljcu.
ili njoke s paradajz umakom.
guste juhe od povrća.
pirekrumpir.
sve glatko, bez mrvica i komadića.
tako bih jako voljela da uživa u hrani kao i ja.
da ga uspijem naučiti sve jesti,
i da mi želi barem probati nešto novo.
on voli boje samo na papiru.
voli slikati i crtati.
neki dan sam mi donjela nove tenisice.
jedva sam ga nagovorila da ih proba.
" nisu dobre, nisu! "
vikao je i bježao po sobi.
" krokse, krokse su dobre! "
voli krokse, jer ih može sam obuti.
tek kad sam mu pokazala da su tenisice jako slične kroksama, i da maju iste boje, te da i njih može sam obuti, samo mora otvoriti čičak, pristao je hodati u njima.
izrazito je tvrdoglav i sve mora biti po njegovom.
kad ga pitam kaj bi jeo, veli:
" kakao! "
sanjam dan kada ćemo zajedno uživati u šarenim salatama, bogato natrpanim tanjurima, kobasicama s roštilja, pečenju i mlincima, govedskoj juhici,
i kad će, napokon reći:
" mama, ja sam gladan! "