ponedjeljak, 01.09.2014.
MAŠTA DOISTA MOŽE SVAŠTA...
Kada sam otvarala ovaj blog, zamislila sam nabaciti tu i tamo pokoju priču koja bi bila plod moje mašte. Tek toliko da se iskušam malo u tome, da vidim imam li ja smisla za „pisanje“. Zato sam ga i nazvala kako jesam. Ali, moja mašta je zakazala. Ispostavilo se da ili je nemam ili se samo začahurila. Do dana današnjeg nisam ustanovila što je na stvari. Tako sve što nažvrljam, kažem po istini i kako je.
Oko prošloga Božića malo mi zagužvalo na poslu. Trči tamo, trči ovamo, gužva po trgovinama, vuci sve na ruke, bila sam slomljena. Na Badnjak sam obilazila trgovine u potrazi za borom. Nisam našla nešto što bi nama odgovaralo. Mislila sam, nije to ni toliko važno. Međutim, bilo je.
Imam ja kćer. Taj dan se našla s ocem od kojeg je dobila dar i htjela ga je staviti pod bor. Uzvrtila se po stanu, traži nešto, uzdiše, otvara ormare, kuhinjske elemente, frižider, nema gdje ne zaviruje.
- Što tražiš?
- Ma ništa...
Potraga se nastavlja, uzdisanje postaje sve nestrpljivije...
- Što tražiš, možda ti mogu pomoći?
- Ma ništa, ništa...
Tišina, nema muvanja, prošlo je par minuta i dolazi... ta-daa
Osmijeh od uha do uha... prošloga Božića one su glumile bor i svoju ulogu odigrale su majstorski.
Tako da mogu samo zaključiti mašta doista može svašta, samo je treba pokrenuti.
