četvrtak, 13.02.2014.
I GURAM I VUČEM ISTOVREMENO...
Početi ću sa završetkom: i guram i vučem istovremeno…
Mislim da poprilično pobijam zakone fizike, ali ovo radim već godinama.
Nije tako bilo na početku… nije tako bilo dugi niz godina… u nekim boljim, sretnijim vremenima jedno je malo pogurnulo, a drugo je povuklo… i obratno, zavisi kako je tko imao snage.
Tedi Spalato pjeva:
Ja sam za tebe trpija svašta
Ljuti se, prašta, ljubav poreka...
Kada se učini ovo zadnje, kada se ljubav porekne – tada se počinje prkositi zakonima fizike.
Mogla sam učiniti sve kada me se malko povuče… mogu učiniti sve kada me se malko pogurne… kao auto koji neće upaliti, dovoljna je i jedna osoba, ubaciš u ler, malo te pogurne i upališ…
Sada… i guram i vučem istovremeno…
radim ovo već godinama… i čini mi se da stojim na mjestu… što je na kraju krajeva i logično… tako neću nigdje stići…
Ne želim više prkositi zakonima fizike, ne želim niti znati zakone fizike…
želim da me ponekad povuče, ponekad ću ja…
želim podršku dobiti… i želim podršku pružiti…
želim se pokrenuti sa ovog mjesta na kojem predugo stojim… umorih se koprcajući se, hvatajući dah, kao plivajući protiv struje, dajem sve od sebe, a ne mičem s mjesta…
Završit ću sa početkom: prije mnogo, mnogo godina jedno je malo povuklo, a drugo je pogurnulo… i obratno, zavisi kako je tko imao snage…
I tada smo nekamo išli, tada smo imali planove, želje, snove…
Sada nemamo ništa…
