31.12.2023.
Ne znam kako bih pocela,ali i ovo je pocetak.
Nisam te zasluzila.
Dovoljan je bio taj jedan tren da me vratis godinama unatrag.. mojim razmisljanjima, patnjama. I tebi. Bio si uz mene. Nesretan ti, nesretna ja, ali zajedno, bilo je nekako manje bolno. Smijali smo se tome. Znali da smo takvi i jednostavno bili tu jedno za drugo. Nikada ti nisam niti zahvalila na tome. Slusao si sve moje pijane gluposti i tek sad shvacam koliko je tih pijanih noci zapravo bilo! Nadam se da te nisam povrijedila iako sumnjam u to.. bila sam sjebana, mlada, neiskusna i mislila da je to to, da ne zasluzujem bolje, a pored sebe imala sam nesto prekrasno.
Nekoliko puta pitao si me jesam li konacno sretna. I to je nesto sto te ljudi inace ne pitaju!

Vidim da si sretan sada, i gotovo da ti ne zelim to kvariti. Znam da vise ne citas, ali voljela bih da znas koliko mi je drago zbog tebe. Izgledas odlicno, izgledas sretno i nadam se da jesi.

Ne bi vjerovao koliko se meni zivot promijenio.
Ako bi me pitao jesam li sretna, odgovorila bih ti da sam nasla svoj mir i da nocima spavam.
Ne lutam vise.

Znas, i nama se desila ljubav haha i ispalo je poprilicno retardirano.
Well, za sada toliko. Ne znam ni kako bih zavrsila jer ti toliko toga zelim reci. Mozda jednom i hocu..