Bježo sam neki dan pred međedom komšijinim. Nije ga bijo naranijo, pa međed počeo paranojisat. Strgo ogradu, pojo mi auto i ženu (djece nemam) i onda mene počeo ganjat. Ja, kaki sam spretan (išo na ninđa-kurs ko pijonir), uspijo sam se promigoljt ispod betonske ograde drugog komšije, vlakovođe i mog dobrog prijatelja, Pere Nospore. A on je slučaj za sebe. Radijo je ko novinar za lokalnu te-ve, al sad je bijo u pemziji. Pero Nospora. Bijo legenda poljoprivrednog novinarstva. Specijaliziro se za vinogradarstvo. Jednočke ga tip ispizdijo iz vinograda kad išo pravt reportažu.
-"Dobar dan, ja sam Pero Nospora sa lokaln..."
-"MA MARŠ U KURAC IZ VINOGRADA; JEBO TE TETRIJEB NADOMJESTNI!!"
-"Ali.."
-"NEMA NIŠT! KAKO SNIMANJE?! KAKA PERONOSPORA?! TERAJ ODAVLEM!"

E sad, kak je Pero volijo vinograde više od ičega, odlučijo je, štot je sasma logično - odlučijo je promjent prezime. Promjeno je prezime u Grč. E, Grč. Al kak nije bila sezona vinograda, počeo se bavt sportskim novinarstvom. Sjećam se da je jednoč došo svjeckom prvaku na sto metera i ćeo ga intervjuirat taman prije utrke, al kurac, ovaj popizdijo na njega, "ŠTA GRČ KOJI KURAC MAJKUMU?!!", izbo ga patikama, Pero završijo na hitnoj, jedva se izvuko. Osto bez jedne noge. I eto, kak mu ni to nije išlo, odlučijo je promjent prezime, opet. Promjeno ga u Novac. Pero Novac. Jednom je šeto pokraj banke, a taman bila pljačka. I odnijeli ga pljačkaši. Nikad nije imo sreće. Poslje, kad su ga našli, optužli su ga da je prao Novac. No, on je uporno tvrdijo da je on Pero, PERO Novac, a ovi su mu opet govorli da je nepismen i da nije Pero neg da je Prao, PRAO novac. I odležo je dve godne zato. Otkad je izišo nisam ga baš previše viđo. Kažu mi da više nema ime. Obriso ga, kaže, za svaki slučaj... A ja i dalje preprodajem grablje, nosim babe na dijalizu, bavim se vijaduktilićarstvom, popravljam brusačice, radim razne težačke poslove, npr. struganje dabrova - i sve to sam dab imo za golu egzistenciju. Volim egzistenciju vidt golu više neg išt! Jes da je skupo i da moram drkart na sedam poslova odjednočke, al imam golu egzistenciju i puca mi kurac! A ne ko komšija Ulcer. Mato Ulcer. Njegova se egzistencija obukla i jebe joj se živo. Ovaj kuka po cijele dane, al egzistencija se ne svlači. Obučena, zakopčana do vrata. Sl'o (slao op. cup.) sam ja svoju golu egzistenciju kod njegove, ko ono, da ju nagovori da se skine. Al kurac. Ne mrda. Tvrdoglava ko čamdžijin grč. Al dobra stvar je što je imala oštar rub. Iss! Odma smo ja i komšo skovali plan. Dok je spavala, premjestili smo mu kuću na taj njezin rub. E, tak da je on i dan danas, zajedno sa ukućanima još uvijek na rubu egzistencije. A ja, ja sam odlučijo nabavt ravni, seksi trbuh. Kaki sam oduvjek želijo. Dost mi je bilo masnih naslaga. Dost mi je bilo raznih naprava koje se kupuju po trostruko skupljim cijenama. Plan mi je bijo ravan i čvrst trbuv. I to sam moro realizirat pod svaku cijenu. Nisam prezo od ničega. Al sam zato prezle od nečega. I tako, u skladu sotime, ubjo sam egzistenciju. Šta sam drugo mogo? Trbuv ne pita za zdravlje! Ha da. I eto, kad je nestalo egzistencije - presto sam jest. Odma mi je i trbuv spao dolj. Imo sam ravan i seksi trbu. Ravan, seksi i prazan, prazan ko i moja glava. Nisam više mogo prđet ko prije. To me jako nerviralo. Šta će mi seksi trbuv ak se nemerem dobro isprđet? Nemere brale. Ne valja. I tak, skužjo sam da sam glup ko kopito i morao sam se ubt. Ko je ovo piso onda? Pojma nemam, a i boli me kurac.

J.R.S.
15:43h, Vlak prema Nakostriješiliću pod Sv. Petrom, 2004.