- Prošlo ljeto imo sam triespet volova, sade jih imadem ravno četir stotne! - hvastao se Brijo Čmarević-Spuž, valjajući se po kajmaku, kao od majke rođen.

- I pička mu stričeva - nastavio je još glasnije, sad plivajući kraul po jogurtu - ak bog daaa, dogodne ću jih imat šesto pa i više! I ondak ću ostvart svoj nedosanjani san... Ne onaj u kojem skoro pojebem miss Svemira, ne ni onaj drugi, da pojebem slona u gujscu, ne ni onaj četvrti, da mi precjednik dođe čestitat što sam nekidan zaletovo malom Mirazu biciklo (jer mu nosorog pregrizo ramu) i ugradjo mu rotacijske noževe da mere sa bicikla otkidat drugoj djeci noge - a ja ga pojebem, već onaj san, onaj treći: da si kupim tuš kabinu! Brale, smrdim od tiju volova utri kurca.

A tuš kabina skupa. Skuuupa. Ne u smislu zajedno, neg skupa u smislu cjene, to sam mislijo ak me razumjete. Ak ne, jebo vam ja mater. Ja sam čoek jednostavan. Ak me razumješ - dobro, ak ne - ko ti jebe mater; zabetoniram ti noge u cementni blok i saranim te u gnojivo. A volovi... Jebate, volovi su pametni. Jesu, jebli sebe, jesu. Osnovali sindikat. Jebli sebe. A ja kaki već jesam, sve jim toleriram, sve jim dadnem, kak i neb kad su mi ko djeca! Jab prije svojoj djeci zabranijo jest neg volu! A znao sam i to nekad napravt. Dođe mi mala ćerka, ova srednja, Kotrljina se zove, izgrada, ka'e mi: Ćaća je gladna! A ja njoj: kurac, nema! Zakasnilas na večeru. I ondak ona brizne u plač i priprjeti mi cirkularom, a ja, kaki već jesam, raznježim se i skoro priplačem. Šta ćeš sa djetetom.

- Al jedino mož dobt babin specjalitet - onda joj kažem, ono, ko strogo - jer Đeda smo već pojli. I ondak se ona isto počme men umiljavat, ugasi onaj cirkular i sam prede. Reko, ćerce, tis men najmilija. I volovi. Al ne ljuti se ona. Zna da ju ćaća voli i dab joj sve dao. Osim volova. Volovi su moji, u to se nedira. Neki dan mi komšija Usran došo na kapiju, nalaktijo se i počeo pričat kak moji volovi ovo, kak moji volovi ono, i sve sakriva oči pod onijem šeširom, a vidim i prosmijava se pomalo, vidim, zajebava on mene. Odma sam si pomislijo, ma pička ti materna, ti ćeš men tu o volovima, jebem li ti bogu materna, ti ćeš men o volovima pričat, uh, jebo mater skoro sam ga na kru namazo ko paštetu i pojo. Al dobro, smirijo se on, pa skupa s njime i ja. Al neda mu vrag mira i počeo mi o tuš-kabini pričat. I to je bilo to, tu sam puko, jebo sam mu sve živo, neživo, polumrtvo, novorođeno i mrtvorođeno. Ondak je on otrčo iza ljetne kujne i vratjo se sa Pe-Emom (puškomitraljez, op. a. ska. kavac.) i prostrjelijo me s par rafala kroz glavu. Tu sam imo sreće, jer mi ništ vitalno nije stradalo. Mislijo sam si, dobro da nije u gujzscu gađo, il šta ja znam, da me uštino za istu. Odma bi svi pričali: viđ Briju i Usrana, češkaju se po gujscama, sigurnos buzuranti! I tak to. I da; prosviro on mene s time pe-emom, pičkamumaterna, nije štedjo metaka. Ja sam nato odma, iako lakše ranjen, skočijo do trapa izakuće i izvadjo katanu pramđeda Sofoklija Čmarevića-Note, kojom je on pljevijo maune, rezo živicu i rezo ljudima glave, u doba dok se još plaćalo u majmunećim (majmunskim, op. a. bato.) kožama i dok se bikini nosjo naopačke. Al ne izvrnut, neg zamjenjenih mjesta (mjesata iliti mjestiju, op. a. šta. to. znači.).

I da; jope ja zaluto malo, jebe me malo glava. Da nastavim: izvadjo ja katanu i jednim potezom, oćmolkazat udarcem, mu raskrvarijo podočnjake. Ondak je on men propuco nadočnjake. Ondak sam ja završjo za zubara (stomatologa op. a. u. kurac. više.) i rasklimo mu očnjake. Pa je ondak on men začešljo kosu ko maminoj mazi, nebil mi se svi smijali, a ja se naljutijo, završijo za veterinara i rasklimo mu psu očnjake. I to ga je dotuklo. I ondak sam ga još ja dotuko ušcom sikire međoči. Tetkove. Da mu neb tetku palo opet šta na pamet, jer vidjo sam ja - stoji on sa strane i baždari, sve nebil se umješo te poremetijo odnos snaga. Oće reć balans sila u toj našoj borbi, duelu, bitki, sukobu titana, takorekuć. Neće men niko o volovima srat. Pa ni ja sam. Jednoč sam se uvatjo kak serem o volovima i odma se istuko na mrtvo ime. Pička mi materna, neće mi ja o volovima srat, da mu si majku jebem. Ak treba i volove ću razbit, da im majku jebem, budu li pričali nešt protiv sebe. Protiv volova, dok sam ja živ - niko!


J.R.S.
Neusiljenović Donji, 1893.
Iz zbirke recepata za lijekove "Medicina i smrt"