utorak, 12.05.2020.
(SP)LETKARI
letkar! „tko?!“, to sam ja
neodgojena stoka što od štoka do štoka
vaših stubišnih vrata za portafon se hvata
i barata bez blama implicitnim naredbama
koje svode se na: „pusti me unutra!“, jer zvonit ću do sutra
znam da je bijedno, al' meni je svejedno
nisam poštar, pa sam oštar i to me ne cima
poštar zvoni dvaput jednom, a ja jednom zvonim svima
i da kako me nije sram, da ovo nije javna kuća
da prekidam joj seriju ili smetam ju dok ruča
dok čeka poštara da stigne joj mirovina
ja zvonim za reklame, o kakva sam sirovina
a jebiga šta ćeš, baš mi je žao što sam zao
ali ne bih se letkarom zvao kada na tome bih stao
kada zvonim psi laju, bebe se bude i plaču
šatro nepokretne babe odmah do portafona skaču
i još mnogi drugi dripci na moju zvonjavu prigovaraju
jedini koji ne odgovaraju su parovi što se karaju
zato ljudi, ako vam smetam postoji lijek za sve:
ja ću dalje zvonit, a vi jebite se!
tko letkari taj spletkari
na pameti su mu ružne stvari
gleda da nas nasamari
tu ne pomažu ni ljekari
kućni red mi smeta, stari
daj već jednom to provari
otvarajte vrata nemojte srati
budite poslušni automati
"ne trebamo reklame!", ali one trebaju vas
nemaju topli dom i traže spas kao napušteni pas
hoće utočište ovaj čas
oglasne ploče da ih griju od hladnoće noćas
dajte im zidove i stakla
da se spase od hladnoga pakla
kasliće, ormariće od struje i telefona
da budu za njih sigurna zona
njima treba samo malo nježnosti i pažnje
one nisu potpala za ražnje
njihova ponuda je san vaše potražnje
privijte ih na grudi, bud'te ljudi
ne traže puno, a dat će sve
da pruže ti usluge jeftine
ako nisi ćudi zle
nećeš imat srca im reći "ne"
ne!
tko letkari taj spletkari
na pameti su mu ružne stvari
gleda da nas nasamari
tu ne pomažu ni ljekari
kućni red mi smeta, stari
daj već jednom to provari
otvarajte vrata nemojte srati
budite poslušni automati
