Budi se ljubavi
ne daj djavlu da te gusi
zagrli svetlost dana
jako, strastveno i socno.
Budi se ljubavi
Ptice pevaju budjenje
Mirise zelenilo
Cuje se zubor vode
Boje postaju zarke
pogledaj me
blistaju se tvoja sunca
obasipas me radoscu
Budi se ljubav
Obuci odoru cvetnu
Podji s poklonom na usnama
ozivi sive ljude
svojom snagom
svojom razigranoscu deteta.

Plasim se da smo se
previse upoznali,
previse izmesali.

Moji pokreti secaju na tvoje
ogledam se na tvom licu
poprimajuci tvoj smeh.
Nosi nas vetrova strast
i zuborno traganje vode
u trenu smo sasvim svoji
u trenu zauvek vezani.

Razmisljam
o cemu razmisljas.
Gledam
sta posmatras,
ponekad se zagubim,
i tad izgubljen bivas.

Vodim te
zanesena
slobodno
po ivicama sigurnim
i ivicama straha.

Vodim te
nemoga i slepog
a vedrijeg i ispunjenijeg
kao nikad do sad.

Hajde
daj oblik nasim strunama
rumeni decace
Zaboravi
na nalazenje tupog smisla
Zaboravi
da cemo se rastati
otrgnuti cvileci
puzati raskrvavljeni
polovicni, bezoblicni i
pozuteli..

Spavas u mrtvoj zemlji
u nevolji si s klonulim cvecem
vuce te vernost prirode
i konacnosti stit.

Ne napustaj me
kada odem od tebe
Bice tesko
dok hitam ispred
i gubim se u culnosti oka
malo snage da ti dam
da ti osvetlim put
dok utapas se u tugi sam.

Sleti na druge planete
i svetove neznane
gdje snevas
i zivis
i gradis od prasine
svoje sljokaste uspomene.

Urami mene
u stare vitrine
rodi nam decu od gline
i par ruku povezi
da drze se sretno.

Cuvaj uspomene
i nadji me u njima
Dok se ne vratim...
Dok mi ne dodjes...

Volela bih biti
tvoja karta za san
sunčano podne,
jutarnja čežnja,
tvoj nesavladivi
ničim izazvani smeh..

Volela bih biti
tvoj mesec
ključić na tvome vratu
tvoja šarena košulja
miris tvoje naježene kože
drhtaj tvoga tela
sjajni novčić u tvom džepu
pesma tvojih stopala..

Volela bih biti
tvoja slobodna reč
tvoja nežna slutnja
na drugom kraju
ovog nestalnog sveta.

Volela bih zanemiti tvoje oči
kada mi zatrebaš
kad me tuga nazove svojom
i osetiti tvoje ruke
u svojoj kosi
dok koracam usamljena.

Volela bih tvoje
nazvati mojim
i moje dati tebi
Ugrijati atmosferu
željom da te sretnem
i nikada ne prestati
da te prepoznajem
u sebi i svojoj daljini.

Volela bih
da hodamo poput vetra
prozimamo stvari
i dodirujemo se
a nista da ne dotaknemo.

Da pričaju o nasoj radosti
i osvetljenim licima
ozvezdalim očima
da se raspituju o našem
izvoru života
skrivenom u tajni
nebeskih planina.

Volela bih da me vidiš
iznad haosa pretrpanih igračaka
da me prigrliš srcem
jer uvek te očekujem.
Volela bi da budeš moj
večni saputnik
u sanjivom dvoru
i šaljivi glumac
na pokretnoj sceni.
.

Nasmejem se svaki put
na tvoju ruzicastu put
i tvoj osmeh
ispunjen svetloscu beline

Zar posle nicega
ostane sve...
i tracak prasine
odnese vetar
i tvoje ime
zameni mirisa pehar.

Zar posle svega ostane
nista...

Smejem se na raskrscu
dva kontrastna puta
i proklinjem istinu
kojom se sluzim
Grizem zanoktice
ostavljenih uspomena
i ostavljam ti
krvave puteve
da zasadis strasti
dok se prolece
ne pretvori u zimu
i onda opet dodje zatisje.

Zivim od danas do podne
a posle podne
umirem
i tad mi je lepo
s novim zvezdama
pocinjem da padam.