Nasmejem se svaki put
na tvoju ruzicastu put
i tvoj osmeh
ispunjen svetloscu beline

Zar posle nicega
ostane sve...
i tracak prasine
odnese vetar
i tvoje ime
zameni mirisa pehar.

Zar posle svega ostane
nista...

Smejem se na raskrscu
dva kontrastna puta
i proklinjem istinu
kojom se sluzim
Grizem zanoktice
ostavljenih uspomena
i ostavljam ti
krvave puteve
da zasadis strasti
dok se prolece
ne pretvori u zimu
i onda opet dodje zatisje.

Zivim od danas do podne
a posle podne
umirem
i tad mi je lepo
s novim zvezdama
pocinjem da padam.