Plasim se da smo se
previse upoznali,
previse izmesali.
Moji pokreti secaju na tvoje
ogledam se na tvom licu
poprimajuci tvoj smeh.
Nosi nas vetrova strast
i zuborno traganje vode
u trenu smo sasvim svoji
u trenu zauvek vezani.
Razmisljam
o cemu razmisljas.
Gledam
sta posmatras,
ponekad se zagubim,
i tad izgubljen bivas.
Vodim te
zanesena
slobodno
po ivicama sigurnim
i ivicama straha.
Vodim te
nemoga i slepog
a vedrijeg i ispunjenijeg
kao nikad do sad.
Hajde
daj oblik nasim strunama
rumeni decace
Zaboravi
na nalazenje tupog smisla
Zaboravi
da cemo se rastati
otrgnuti cvileci
puzati raskrvavljeni
polovicni, bezoblicni i
pozuteli..
Post je objavljen 21.03.2011. u 16:43 sati.